Sa Zvezdom je osvajala titule i nadigravala sportske rivale od Triglava do Đevđelije, ali je istovremeno ostala priča da je zbog Ljubice košarku zavoleo i na kraju obožavao, jednako kao i nju, nobelovac Ivo Andrić, kome je, kažu, bila inspiracija za mnoge raskošne rečenice.
Zbog Ljubice je i Ivo Andrić zavolio košarku, a na aukciji kuće „Sotberi” prodato je za podosta novca čak 30 pisama legendarnog Kerija Granta koja je pisao lepoj Srpkinji.
Mit o neprolaznoj lepoti Ljubice Otašević, njenoj neodoljivosti i nepredvidivosti, čudesnom šarmu i još koječemu i dalje ne bledi. Uskoro će, najavljuje ozbiljan producent, njen buran život biti povod za film.
Igrala je u mladosti, a odmah posle rata, košarku među zidinama Malog Kalemegdana. Sasvim dobro ili toliko dobro da je, osim dresa šampionske Crvene zvezde sa brojem 12, nosila i onaj sa grbom Jugoslavije.
Ona, kćerka oficira srpske kraljevske vojske kome se posle logorovanja u Osenbriku i završetka Drugog svetskog rata izgubio svaki trag. Bar se tako pričalo. Posle se, ipak, saznalo da je 1954. umro u emigraciji.
Mnogi beogradski mangupi tog vremena, nisu se libili da joj se udvaraju.
Prva njena velika ljubav bio je Srda Kelembera, reprezentativac i košarkaš Zvezde. Velika ljubav o kojoj je brujala Srbija, ubrzo se ugasila, a Ljubica je novu sreću pronašla uz legendarnog fudbalera Miloša Milutinovića.
Bio je to par iz snova i bila je to, pričao je Beograd, ljubavna priča dvoje nestvarno zgodnih mladih ljudi, ali i slavnih likova koji su kao takvi bili uzor mnogima. Sve što se dogadalo, jer je zarad mnogo čega ličilo i na filmsku priču, diskretno je beležio kamerom Puriša Đorđević. Međutim, te slike s celuloidne trake, zbog Ljubičine rojalističke porodične priče, kao i stroge cenzure Titovog podanika i pesnika Rastka Zogovića, nikada nisu ugledale svetlost dana, čak ni u čuvenim „žurnalima” prikazivanim u bioskopima uoči filmske predstave. Ipak, da sve u ovoj vezi ne bude romantično do kraja, potrudio se legendarni golman Milutin Šoškic. U strahu da Miloš Milutinović, njegov najbolji drugar, zbog ljubavi i na Ljubičin nagovor ne pređe iz Partizana u Crvenu zvezdu, javno se suprotstavljao toj vezi, što se posebno isticalo u tadašnjim beogradskim trač krugovima.
Titov general Peko Dapčević bio je spreman da zbog Ljubice izgubi čin, beogradski švaler broj jedan i miljenik KPJ Ratko Dražević i više, ali je na kraju, priča Beograd, uprkos bahatosti, ipak ostao „mokrih cipela”. Partijskim drugovima Slobodanu Peneziću Krcunu i Rati Dugonjiću, Ljubica je zakazivala randevu u isto vreme i na istom mestu.
Sem što se bavila košarkom, Ljubica je bila i studentkinja Filozofkog fakulteta.
Pod izgovorom da želi da usavršava jezik, seli se u Italiju, a neverovatna sličnost sa jednom od najvećih filmskih diva svih vremena, pomogla joj je da upozna jedan drugi, nov i zavodljiv svet.
Na filmu se pojavljivala kao dublerka čuvene Sofije Loren, a ostala je zapažena i njena uloga u "Ključu" Kerola Rida.
Jedini muškarac koji je uspeo da je odvede pred oltar bio je italijanski bogataš i baron Enriko de Portanova. Ali je uspeo i da je prevari. Posle sedam godina braka, uz brdno novca i velikih potresa, Ljubica dobija razvod i seli se u Holivud.
Upamćeno je kako su Keri Grant, Robert Evans, Marlon Brando, Šon Koneri i mnogi drugi bili zadivljeni personalitijem i šarmom koje je uz naglašeni seksepil nosila Ljubica Otašević.
- Bila je široke ruke. Tako je iznenadila košarkašice Crvene zvezde u La Korunji, uplativši im hotel s pet zvezdica uoči finala Kupa šampiona 1979. godine - priča Aleksandar Miletić, autor “Džez basketa”.
Legendarni su bili i njeni dolasci u Beograd, a bilo ih je svega tri. Još se prepričava kako je na sahranu svoje bake stigla u ogromnom crnom “linkolnu” u društvu Kerija Granta. Za njega je kasnije pričala da je oduševljen srpskim pasuljem sa kobasicom.
I dalje se prepričava kako je iz Amerike, svaki put kad malo više popije, zvala prijatelje u Beogradu kako bi slatko isprozivala i napsovala tadašnji komunistički režim. Ali bilo je i dana kada je, ophrvana nostalgijom, zvala porodicu da joj u telefonsku slušalicu pušta starogradske pesme.
U Beograd je posle odlaska iz Jugoslavije došla samo tri puta. Prvi put kad je snimala kultni film „Ljubav i moda”, u kojem je imala ulogu zanosne stjuardese. Zatim kad je u društvu Kerija Granta doputovala na sahranu svoje bake Zorke, uz koju je odrasla jer je majku Olgu s prezirom napustila za sva vremena ne oprostivši joj što se preudala ne sačekavši muža iz zarobljeništva. Poslednji, treći put u Beograd je stigla posle razlaza s Bobom Evansom, koji ju je napustio jer nisu mogli da imaju decu. Ljubica Otaševic je živela život koji su mnogi sanjali i koji sigurno zaslužuje bar jedan film.