Romatična priča svake godine se emituje u sezoni praznika i uvek je zanimljivo pogledati je. Pitka, živahna oda mladosti i dans privlači publiku, iako je snimljena pre više od 20 godina.
Snimljena u Karlovačkoj, a govori o jednoj drugoj Gimnaziji
Radnja filma odvija se početkom šezdesetih godina u izmišljenim Moravskim Karlovcima. Avanture profesora i učenika gimnazije u ovoj provinciji i te kako su prepoznatljive, a replike svih junaka i danas se sa velikim entuzijazmom izgovaraju. Ipak, mali broj ljudi zna da je Vitezović bio učenik Užičke gimnazije i da je u svom delu merodavno preneo duh starog užičkog kraja. U par kadrova možete da primeti i takozvani "Hotel Pariz", a reditelj aludira na "Mali Pariz", kafanu koja se nekada nalazila u blizini Užičke gimnazije.
Fikcija ili stvarnost
Iako su mnogi delovi filma čista fikcija, postoje i delovi koji su autobiografski. Tako je u jednom svom intervjuu Vitezović otkrio da profesor Božović, čuveni vođa svih ekskurzija, koga tumači Velimir Bata Živojinović nije fiktivan lik većpredstvalja odu čuvenom užičkom profesoru Milanu Popoviću.
- Profesor je bio đački lik za oduševljavanje. Na svojevrstan način oličavao je neobičnog profesora. Ima ga u Kosti Vujiću, ali je CEO u "Lajanju" kao profesor Božović- otkrio je u jednom svom intervjuu Vitezović..
Ko je bio Milan Popović?
Milan Popović je bio užički legendarni profesor istorije. O njemu su generacije gimnazijalaca pričale anagdote. Bio je omiljen među kolegama, učenicima, Užičanima. Bio je zaljubljenik planinarstvo, incijator i osnivač planinarskog društva “Tornik” u Užicu još 1937.godine. Organizovao je planinarsk izlete, ali to nije jedino po čemu je bio poznat. Predvodio je školske akcije pošumljavanja u kojima su učestvovali i mladi, ali i stariji. Godine 1950. osnovao je novo planinarsko društvo “Zlatibor”, bio njegov sekretar, predsednik, a potom i njegov doživotni počasni predsednik. Njegova je zasluga što je planinarstvo u Užicu postalo organizovano i masovno.
Anegdote
Milan Popović godinama je štedeo od svoje ne baš velike plate da bi kupio “Fiću”, a tada je bio pred penzijom. Odvezao se fićom u motel na Beloj zemlji. Dok je sedeo i mirno pijuckao piće, banuo je kondukter lokalnog autobusa i sa vrata povikao:
Po staroj navici profesor je skočio i ušao u autobus. Tek kad je stigao kući, setio se svoje nove “Fiće”.
Ovo nije jedina anegdota o profesoru. Anegdote su mnogobrojne. Kada su oecen bile u pitanju koristio je decimale, a stalno je sa sobom nosio blokče i krio ga od ostalih učenika.
Jednom prilikom, mlaši momak mu je dobicivao dok je predavao. Iskočio je iz učionice, kroz otvoren prozor i jurio ga sve do užičke plaže. Kada ga je uhvatio, rekao mu je da je samo hteo da mu pokaže da je brži od njega.
