Džin Hekman, njegova žena i pas nađeni mrtvi: Oskarovac, tajni život i godine u izolaciji

Džin Hekman i njegova supruga Betsi Arakava pronađeni su mrtvi u svom domu u Santa Fe Summitu, što je potvrdio šerif okruga Santa Fe. Džin Hekman, dvostruki oskarovac i pisac, preminuo je u 95. godini zajedno sa svojom suprugom Betsi Arakavom, 63-godišnjom klasičnom pijanistkinjom, i njihovim psom. Šerif Adan Mendoza potvrdio je da se ne sumnja na krivično delo u vezi sa njihovom smrću.

Prema izjavi šerifa Mendoze za lokalne medije, u toku je preliminarna istraga o uzroku smrti, dok se čeka odobrenje naloga za pretres. Dodao je da nema opasnosti za zajednicu ili susedstvo.

Džin Hekman je imao karijeru dugu više od šest decenija, osvojivši brojne nagrade, uključujući Oskara za najboljeg glumca 1972. godine za film "Francuska veza" i Oskara za najbolju sporednu ulogu u filmu "Nepomirljivi". Osvojio je i dva BAFTA priznanja, četiri Zlatna globusa, kao i brojne nagrade filmskih kritičara.

Rođen 1930. godine, Hakman se sa 16 godina prijavio u vojsku lažirajući svoje godine, a nakon četiri godine služenja okrenuo se glumi. Upoznao je svog prijatelja Dastina Hofmana u pozorištu Pasadena Playhouse, a proboj u karijeri ostvario je 1964. godine u brodvejskoj predstavi "Any Wednesday". Njegova filmska karijera započela je filmom "Lilith", nakon čega je igrao u kultnom ostvarenju "Bonnie i Klajd", što mu je donelo prvu nominaciju za Oskara.

Profimedia

Hekman i Arakava venčali su se 1991. godine i uglavnom su se držali podalje od javnosti. Njegov poslednji filmski nastup bio je u komediji "Welcome to Mooseport" iz 2004. godine, nakon čega se povukao iz glume i posvetio pisanju romana.

Betsi Arakava, klasična pijanistkinja, upoznala je Hakmana sredinom 1980-ih, nakon njegovog razvoda od prve supruge Fej Maltez. Iako su retko govorili o svom privatnom životu, poznato je da su petkom imali zajedničke večernje rituale gledanja komičnih filmova.

Džin Hekman iza sebe je ostavio troje dece – sina Kristofera Alena i ćerke Lesli En i Elizabet Džin, iz prvog braka. Hakman je ranije govorio o izazovima roditeljstva uz slavnu karijeru, prisećajući se vremena kada je morao da pozajmljuje automobil svoje najstarije ćerke kako bi odlazio na audicije.

Istraga o uzroku smrti je u toku, ali za sada nema sumnje na nasilje kao faktor. Tačan uzrok smrti biće poznat nakon zvanične obdukcije.

Ko je bio Džin Hekman?

Eugen Alen Hekman rođen je u San Bernardinu, Kalifornija, 1930. godine i imao je peripatetičko detinjstvo.

Njegovi roditelji su se razveli, a on je bio prepušten različitim rođacima dok nije završio kod svoje majčine bake u Danvilu, Ilinois.

Njegov otac je napustio porodicu dok je Hackman još bio tinejdžer; njegova majka je kasnije umrla u požaru 1962. godine, nakon što je zapalila svoj madrac cigaretom dok je bila pijana.

Hackman je slagao o svom uzrastu da bi se pridružio Marincima sa 16 godina i služio skoro pet godina.

Bio je stacioniran u Kini gde je radio kao radio operater, što je kasnije dovelo do njegove karijere kao disk džokeja.

Hekman je rekao da je rano imao „problema sa autoritetom“. „Imam problema sa pravcem“, jednom je rekao o svojoj kratkoj vojnoj karijeri, „jer imam problema sa autoritetom. Nisam bio dobar marinac.“

Kada je Hekman upisao Pasadensku Playhouse u Kaliforniji 60-ih, on i kolega iz klase Dustin Hofman su bili izabrani za „najmanje verovatno da će uspeti“.

Nesputani ovim glasovima nepoverenja, obojica su otišla u Njujork gde su delili stan sa još jednim ambicioznim glumcem, Robertom Divalom.

Hekman je uspeo da dobije nekoliko manjih uloga na pozornici, a prihod je dopunjavao radeći različite neobične poslove.

Profimedia

Često je pričao o tome kako ga je bivši narednik iz vojske primetio ispred njujorškog hotela dok je radio kao vratara.

Prepoznajući svog bivšeg štićenika, narednik je povikao da je znao da Hakman nikada neće uspeti.

Hekman je takođe radio kao noćni čistilac u Njujorkovoj Krajler zgradi, što je kasnije opisao kao najgori posao koji je ikada imao.

Imao je uloge u lakim komedijama na Brodveju, što je prvo dovelo do manjih televizijskih uloga, a zatim i filmskih.

Njegova prva filmska uloga bila je u filmu Lilith sa Vorenom Bejtijem.

Impresioniran njegovom igrom, Bejti je angažovao Hackmana da igra njegovog brata, Baka Baroua, u filmu Bonni i Klajd iz 1967. godine.

Hackman je dobio nominaciju za Oskara za najboljeg sporednog glumca, a nominovan je ponovo za ulogu u filmu I Never Sang for My Father 1970. godine.

Ali onda je došao Francuska veza.

Hekman je osvojio svoj prvi Oskar kao oštrog policajca protiv droge „Popaj“ Dojla u Francuskoj vezi 1971. godine.

To je bila uloga koja ga je proslavila.

Igrao je maverick narkotika agenta Džimija „Popaja“ Dojla koji juri francuskog dilera droge, posebno u poznatoj sekvenci na njujorškoj podzemnoj železnici.

Ovo mu je donelo Oskara za najboljeg glumca, a ponovio je ulogu u Francuskoj vezi II 1975. godine.

Hekman se nikada nije osvrtao.

Bilo da je reč o filmovima koji su bili kritikovani, kao što su Razgovor i Noćni pokreti, ili popularnim blokbasterima kao što je Pozajdonska avantura, postao je pouzdani hit na blagajnama.

Jedan od velikih „tvrđih“ likova na ekranu, lako je prešao u komediju u filmu Mladi Frenkenštajn i igrao je zle superzlikovca Leks Lutora u Supermenu i Supermenu II.

Hekman je bio toliko ljut zbog tretmana režisera Ričarda Donera od strane producenata, da je odbio da igra u sledećem nastavku, iako se kasnije pojavio u Supermenu IV: Potraga za mirom.

80-e su bile još jedna uspešna decenija, naročito zbog njegovog nastupa u Misisipiju sagorelo, za koji je ponovo bio nominovan za Oskara za najboljeg glumca.

Bila je to snažna uloga kao FBI agent, koji je, zajedno sa novim kolegom, istraživao rasističko ubistvo crnih boraca za ljudska prava u ranim 60-im.

Profimedia

Režiser Alan Parker opisao je Hekmana kao „vrlo intuitivnog i instinktivnog glumca“.

Još jedan Oskar za najboljeg sporednog glumca stigao je 1991. godine za Nepraštano - zapadnjački film Klinta Istvuda - u kojem je igrao sadističkog šerifa, Bila Dageta.

Film je takođe osvojio Oskara za najbolji film. To je došlo samo godinu dana nakon što je Hackman morao na operaciju bajpasa zbog srčanog udara.

Bio je u glavnoj ulozi kao Edward „Bril“ Lajl, računarš u filmu Neprijatelj države iz 1998. godine, gde je glumio uz Vila Smita u zastrašujućoj priči o vladinoj špijunaži.

Hekmanova oštra ličnost na ekranu učinila ga je idealnim za inteligentne, ali okrutne likove u filmskim adaptacijama romana Džona Grishama, kao što su Firma i Beživotni žiri - u kojima su, po prvi put, Hackman i njegov bivši cimer Dustin Hofman, pojavili zajedno na ekranu.

Njegova svestranost, i luksuz mogućnosti da bira uloge, doveli su do još jedne sjajne izvedbe 2001. godine u nesvakidašnjoj komediji Kraljevski Tenenbaum koja je dobila pohvale.

Ali je odlučio da se povuče iz glume u političkoj satiri Dobrodošli u Musport 2004. godine.

Objašnjavajući svoju odluku, rekao je za Reuters da nije želeo da rizikuje da izađe sa lošim filmom.

„Posao je za mene veoma stresan. Kompromisi koje morate da napravite u filmovima su jednostavno deo tog posla“, rekao je, „i došao je trenutak kada jednostavno nisam želeo da to radim više.“

Deceniju kasnije, kratko se vratio iz penzije kako bi naracija dva dokumentarca o istoriji američkog marinskog korpusa - ali je inače ostao dosledan svom planu.

Nakon što je napustio glumu, stekao je novi ugled kao pisac istorijskih fikcija.

Saradivao je sa Danielom Lenihanom na četiri knjige, Wake of the Perdido Star (1999), Justice for None (2004), Vermilion (2004) i Escape from Andersonville (2008).

Profimedia

Nakon toga je objavio dva solo dela, Payback at Morning Peak (2011) i Pursuit (2013).

Govorio je o tome zašto je prešao u pisanje.

„Zapravo volim samoću pisanja. To je na neki način slično glumi, ali je privatnije i imam više kontrole nad onim što želim da kažem i uradim“, rekao je za Reuters.

„U glumi uvek postoje kompromisi, radiš sa mnogim ljudima i svi imaju svoje mišljenje (smeh).

„Ali kod knjiga, samo Dan i ja imamo svoje mišljenje. Ne znam da li mi je to bolje od glume, samo je drugačije. Nalazim da je opuštajuće i utešno.“

Hekman je oženio Fej Maltiz 1956. godine. Par je imao troje dece, ali su se razveli 1986. godine.

Pet godina kasnije oženio je Betsi Arakava, koja je vodila prodavnicu luksuznog nameštaja u Santa Feu, Novi Meksiko.

Profimedia

Džin Hekman je snimio više od 80 filmova i uspešno se posvetio golfu i slikarstvu.

Takođe je bio izuzetno uspešan na trkačkoj stazi, vozeći Formula Ford automobile i učestvujući na Dejtona Endurance trci 1983. godine.

Tokom svoje karijere dao je vrlo malo intervjua i izbegavao život slavnih.

„Ako sebe vidiš kao zvezdu“, rekao je, „već si izgubio nešto u prikazu bilo kojeg ljudskog bića.“