Džejn Fonda, jedna od najuticajnijih američkih glumica svih vremena, danas slavi svoj 87. rođendan, piše In Style.
Njen impresivan životni put obeležila je vrhunskim glumačkim dostignućima, strastvenim političkim aktivizmom i ličnim transformacijama koje su inspiracija mnogima.
Rođena 1937. u Njujorku, kao ćerka legendarnog glumca Henrija Fonde, Džejn je odrastala u privilegovanom, ali emocionalno složenom okruženju. Njeno detinjstvo obeležila je tragična smrt majke Franses Ford Sejmor, koja je počinila samoubistvo kada je Džejn imala samo 12 godina. Kasnije je otkriveno da je njena majka bila žrtva se*sualnog zlostavljanja u detinjstvu, trauma koja je značajno uticala na njihove živote. Ovo bolno iskustvo oblikovalo je Džejnin kasniji pristup mentalnom zdravlju i aktivizmu za prava žena.
Printscreen/Youtube/Heather McMahan
Pre glumačke karijere, Fonda je radila kao model, pojavivši se dva puta na naslovnici Voga. Njena prirodna lepota i elegancija privukle su pažnju modne industrije, što joj je otvorilo vrata ka svetu zabave. Prekretnica u njenoj karijeri dogodila se kada ju je poznati učitelj glume Li Strasberg prihvatio u svoj prestižni Actors Studio, prepoznavši njen izuzetan talenat i potencijal za dramatične uloge.
Svoju prvu filmsku ulogu ostvarila je 1960. godine u romantičnoj komediji "Tall Story". Usledile su brojne uspešnice, uključujući kultnu "Barbarellu" (1968.), koja je postala simbol se*sualne revolucije šezdesetih, i "Klute" (1971.), za koji je osvojila svoj prvi Oskar za najbolju glavnu glumicu. Drugi Oskar dobila je za potresnu ulogu u antiratnom filmu "Coming Home" (1978.), učvrstivši svoj status među holivudskom elitom. Tokom sedamdesetih, ostvarila je niz zapaženih uloga u filmovima poput "Julia" (1977.) i "The China Syndrome" (1979.).
Od 1990. do 2005. godine Fonda se povukla iz glume, fokusirajući se na lični razvoj i aktivizam. Tokom tog perioda, posvetila se pisanju autobiografije i humanitarnom radu. Značajan deo njenog aktivističkog delovanja bio je usmeren ka osnaživanju žena kroz medije, što je rezultiralo osnivanjem Ženskog medijskog centra 2005. godine, zajedno s Glorijom Stejn i Robin Morgan. Ovaj centar posvećen je povećanju vidljivosti i uticaja žena u medijima. Vratila se trijumfalno s filmom "Monster-in-Law" i nastavila da radi na brojnim uspešnim projektima, uključujući hit seriju 'Grace and Frankie', koja je osvojila publiku svojom svežom perspektivom o životu starijih žena.
Fondin politički aktivizam, posebno tokom Vijetnamskog rata, izazvao je brojne kontroverze. Njena poseta Hanoju 1972. godine i fotografija na protivvazdušnom topu doneli su joj nadimak "Hanoi Jane", koji je prati decenijama. Uprkos kontroverzama i pretnjama smrću, ostala je predana aktivistkinja za mir, prava žena i zaštitu okoline. Njen aktivizam proširio se i na područje klimatskih promena, gde je organizovala broja okupljanja i bila uhapšena nekoliko puta zbog građanske neposlušnosti.
U 1980-ima, Fonda je pokrenula pravu fitnes revoluciju svojim video programima vežbanja, koji su postali najprodavaniji fitnes video zapisi svih vremena, prodati u više od 17 miliona primeraka. Njeni video zapisi vežbi pomogli su da se fitnes industrija demokratiše i učini vežbanje dostupnim milionima žena širom sveta. Bila je u braku tri puta - s francuskim rediteljem Rožerom Vadimom, političkim aktivistom Tomom Hejdenom i medijskim mogulom Tedom Turnerom. Svaki od ovih brakova označio je različitu fazu njenog života i razvoja.
U septembru 2022. godine, Fonda je javno objavila da boluje od non-Hočkinovog limfoma. Uprkos izazovnoj dijagnozi, pokazala je neverovatnu snagu i optimizam, nastavljajući svoj aktivistički rad i glumačke projekte sa neumanjenim entuzijazmom. U decembru 2022. objavila je radosnu vest da je rak u remisiji, pripisujući svoj oporavak ranoj dijagnozi i kvalitetnoj zdravstvenoj nezi.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
