I knez Miloš Obrenović je ovako OBELEŽAVAO svetog Nikolu: Ovo su TRI stara SRPSKA običaja koja polako odlaze u ZABORAV

Postoji izreka u našem narodu da Svetog Nikolu slavi pola Srbije, a pola ide na slavu. I to nije bez razloga. Naime, Sveti Nikola je slava sa najdužom tradicijom u našem narodu i s obzirom na to, razvili su se naročiti običaji koji prate ovaj praznik.

Darujte decu

Budući da je Sveti Nikola poznat i kao zaštitnik dece, od davnina je postojao običaj da se na dan kada se ovaj sveatc slavi, daruju deca orasima, jabukama i slatkišima. Tokom noći, dok deca spavaju, Sveti Nikola bi ima ostavio darove u cipele ili pokraj prozora. Deca bi naročito za taj dan, očistila svoje cipele i stavila ih blizu kreveta kako bi se ujutru prvo njima obradovala.

Božićno žito, simbol plodne nadolazeće godine, novog života i dobrih useva sadi se na ovaj praznik da bi do Božića stiglo dovoljno da naraste

Lađari pucaju iz topova

Na ovaj praznik, gde god da se nađu, lađari spuštaju sidra. Zaustavljaju lađe dok se mornari pomole svetitelju i onda nastavljaju put. Pripremaju topove za paljbu odajući počast svome zaštitniku. Na ovaj način slavu je obeležavao i knez Miloš Obrenović.

Na jugu Srbije tradicionalno se na ovaj dan prave šareni kolači u obliku ptice.

Zajedno sa pogačom i vinom odnose se u crkvu na osveštenje molitvom i vinom. Nakon toga, služe se gostima, a pre svih deci.

Slavite posnu slavu

Slava Svetog Nikole pada u vreme velikog božćnog posta. Tradicija je da se za Nikoljdan pripremaju posna jela.

U Vizantiji je na Svetog Nikolu bio običaj da se na taj dan amnestiraju zatvorenici. U narodu postoji verovanje da će onome ko danas oprosti dug sledeća godina biti bogata i plodna.

Postoji i verovanje da danas ne treba nikoga podsećati na dug, niti mu dodatno otežavati položaj zbog toga što je dužnik.