Odgajanje deteta je težak posao i svako od nas ima svoje mišljenje o tome kako taj posao treba da se radi. Za mnoge roditelje gotovo je nemoguće družite se sa parom roditelja, jednostavno zato što na istu stvar vide drugačije. Elizabet Brodbent je pisala o svojim iskustvima sa osuđivanjem.
Mama Elizabet Brodbent pisala je za Scarymommy o svojim iskustvima sa drugim roditeljima koji su ocenjivali njen izbor roditeljstva i vaspitanja dece.
Ne želim da izgledam kao loša majka. Ne budim se ujutru i mislim, hmm, kako mogu da 'oštetim' svoju decu danas? Ali čitala sam šta kaže internet. Ja sam ranjeni vojnik u ratovima majki.
Shutterstock
Ako ne radim sve savršeno, onda očigledno ne volim svoju decu. Ne, ne samo da ih ne volim, nego ih ni ne zaslužujem. Ne bi trebalo da ih imam. Aktivno pokušavam da ih povredim i zbog toga me treba strpati u zatvor.
Ali to nije istina. Radi se o malim glupostima koje svaka mama radi. I živim u strahu da će me stvarni ljudi - za razliku od virtuelnih - osuditi zbog toga. Trebalo bi da živim svoj život i da se ne mučim. Ali kada vidim te poglede... Dobro, možda ih zamišljam.
Oni će osuđivati musavo lice moje dece
Možda su moja deca jela puter od kikirikija. Možda su pila čokoladno mleko. Ali šta god da je bilo, ostalo je na licu oko usana. Htela sam da uradim nešto povodom toga, zaista jesam. Ali onda neko nije mogao da nađe svoje cipele; trogodišnjak je pustio pse na ulazna vrata; Izgubila sam mobilni telefon; moja deca su bila više zainteresovana za branje cveća i penjanje na magnolije... Pa sam zaboravila da im obrišem lica i ne sećam se da su imali velike 'brkove' dok ih nisam izvukla iz auta. Ali tada je već bilo kasno jer sam ponovo zaboravila maramice. Da, izgledaju zapušteno, ali su zapravo dobro zbrinuti.
Osuđivaće me jer moja deca trče po radnji
Možda nikada niste imali dece. Možda imate decu, ali ste potpuno zaboravili kako su se ponašali kada su bili mali. Ali moja deca ponašaju u skladu sa godinama, a to znači da trče okolo, istražuju, posebno kada su uzbuđena. Spojite to sa tipičnim trogodišnjakom koji se baca na po podu radnje jer nije dobio nešto što je želeo. To je sasvim normalno.
Osuđivaće me jer sam decu ostavila samu u autu na dva minuta
Moram da platim benzin i neću da izvadim trojicu dečaka iz njihovih sedišta, da prođem preko parkinga i da ih nateram da miruju dok ja plaćam račun. Umesto toga, pobrinuću se da auto bude u senci, zaključaću vrata, ući unutra i buljiti u njega sve vreme dok plaćam račun. Traje 90 sekundi. Da, užasnuta sam što ćeš zvati policiju. Ali moja država kaže da je to legalno sve dok auto ne radi. Možda neće zvati službe za zaštitu dece, ali ti ćeš mi suditi.
Oni će me osuđivati zbog toga šta su moja deca jela za ručak, a verovatno i za doručak
Ponekad moja deca jedu grickalice kao obrok. Sećate se njihovih prljavih lica koja sam ranije pomenula? Te mrlje su verovatno sirup za palačinke. Ili - Užas! Pustila sam ih da jedu pomfrit sa kečapom iz brze hrane, najzloglasnije hrane. Jednog dana sam im dala smrznuto voće (otopljeno) i kisele krastavce, jer su to tražili, a znala sam da će to pojesti. Mamama se to gadi.
Osuđivaće me i zato što moj trogodišnjak piški uz drvo
Zašto? Pošto ima 3 godine, i njemu se sada piški, a ako ne piški, piškiće u pantalone – poniženje koje niko ne zaslužuje. On spušta pantalone skroz dole i onda 'luta po svetu' sa svojom slatkom malom zadnjicom. Ali morao je da piški. Nije bilo kupatila. I da se zna, teram petogodišnjaka da ga izdrži dok ne dođemo do toalet.
Znam da ćete me osuđivati zbog nečega. I nije zato što sam nesigurna, ili previše čitam o ovim stvarima, već je to je činjenica. Znam da će me neko nekako smatrati lošom majkom. Ali znam da sam sjajna mama. Teram decu da jedu grašak. Igramo igrice i čitamo o dinosaurusima. Pravimo umetnička dela ni iz čega. Vodim ih u muzeje, parkove i izložbe. Ali vi ćete mi suditi zbog nečega.
I iako nisam srećna što me osuđuju, to ne utiče dovoljno na mene da promenim te stvari jer su moja deca srećna. I ja sam.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
