Za sreću i napredak u porodici: Evo koji dan treba da se farbaju uskršnja jaja

Farbanje vaskršnjih jaja je jedan od najstarijih hrišćanskih običaja. Svake godine postavljamo isto pitanje: kada se farbaju jaja?

Tradicija koja se prenosi s kolena na koleno, a recepture za farbanje „najlepših“ jaja čuvaju se kao najvažnija porodična tajna, piše Naissus.info.

U nekim krajevima juga Srbije domaćice prvo jaje, čuvarkuću, farbaju u četvrtak u ranu zoru čim sunce svane, dok se ostala jaja farbaju petkom, mada ima i onih koji veruju da na Veliki petak ne valja ništa raditi pa se običajima prepuštaju u subotu dan uoči Uskrsa. Na pitanje „kada se farbaju jaja“ odgovaraju etnolozi.

Etnolozi kažu da ne možete pogrešiti

Ne možete mnogo pogrešiti jer etnolog i antropolog Vesna Marjanović kaže da se jaja mogu farbati od Velikog četvrtka do Velike subote.

Crkva je prihvatila bojenje jaja još u 12. veku, a kod nas ta praksa se javlja u 16. veku.

Jaja bojena crvenom bojom su starijeg porekla nego ova današnja šarena i prema arheološkim izvorima, pominju se u zagrobnim kultovima kod starih evropskih naroda još od 4. veka nove ere.

„Koriste se biljke koje smo pripremili prethodnih dana. Maslačak da jaja budu žućkasta, kopriva da vuku na zeleno i neizbežna lukovina, koju smo skupljali mesecima unazad kako bi jaja imala jaku i lepu boju“, kaže Milica Stanisavljević.

Postoje različiti nazivi za prvo obojeno jaje u kući.

Ovo su neka od njih u zavisnosti gde se živi:

čuvar, čuvara, čuvarkuća, čuvarak (Vojvodina),

krstaš (Peć), strašnik (Prizren),

izmamak (okolina Leskovca),

čoban (Čajnič).

Kako god je nazivali, čuva se pored ikone do sledećeg Uskrsa. Veruje se da pucanje kore na jajetu simbolizuje Hristovo uskrsnuće, ali i buđenje prirode.