Niko ne može da im odoli: Naučnici otkrivaju zašto su nam bebice tako slatke, tajnu krije ovaj faktor

Okrugli obrazi, prćasti nos, velike oči, zarazan smeh... Još uvek imaju tako meku kožu i posebno mirišu. Odrasli ne mogu a da se ne nasmeju kada vide bebu. Ali to nije slučajno, smatraju naučnici sa Univerziteta Oksford u Velikoj Britaniji.

,,Kako bebe zavise od naše stalne pažnje i brige, sve njihove karakteristike doprinose njihovoj slatkoći, zbog čega želimo da se brinemo o njima. 'Simpatičnost' je jedan od osnovnih i najjačih pokretača koji oblikuju naše ponašanje", objašnjava predvodnica istraživanja Morten Kringelbah.

Nije simpatičan samo fizički izgled, već i zvuci

Bebe su evoluirale tako da „udaraju” na sva naša čula i podstiču nas da ih pazimo i mazimo. Studija objavljena u časopisu Trends in Cognitive Sciences tvrdi da šarm za bebe podjednako utiče na muškarce i žene, bez obzira na to da li imaju decu. Podaci takođe pokazuju da definicija ljupkosti nije ograničena na spoljašnji izgled, već uključuje i zvukove koje bebe ispuštaju, kao i mirise. Sa evolucione tačke gledišta, kažu naučnici, biti sladak je za njih snažan odbrambeni mehanizam, s obzirom na to da potpuno zavise od drugih.

Shutterstock

,,Ovo je veoma interesantna teza. Odrasli vide projekciju sebe i svojih ideala u maloj bebi. Ova projekcija se ne odnosi samo na vizuelne elemente, što znači da prepoznaju boju kose ili očiju kod deteta, već projektuju i psihološke elemente. , kao što je karakter. Otprilike, odrasli, gledajući bebu, kažu sebi: 'Moram da budem brižan prema bebi da kad poraste bude dobra osoba kao ja'“, objasnio je slovenački antropolog prof. Janez Bogataj.

Diskriminacija na osnovu izgleda

Što se tiče lepote, ona je čak i jača od rasne ili verske diskriminacije, jer lepi ljudi bolje prolaze već u porodilištu, gde im se više obraća pažnja. To se nastavlja u vrtiću, školi, društvu...

Shutterstock

Oko četvrte godine gube se detinjaste karakteristike, ali bez obzira na to, lepši ljudi i dalje profitiraju. dr. psihologije Petar Turčinović je 30 godina pratio lepu i manje lepu decu i zaključio da najbolje prolaze oni koji su na skali od 1 do 5 lepi za 4. To je zato što, objasnio je, u glavama ljudi postoji stereotip da „ lepo je dobro“. Oni lepi za 5 mogu patiti od nesigurnosti i nepoverenja.

U studijama koje su od dece tražile da između dve fotografije izaberu krivca (na primer, onaj koji je razbio prozor), svi su bez razmišljanja ukazivali na manje lepo dete. 

 

Bonus video: