Običaj stavljanja parice u česnicu predstavlja jednu od omiljenih tradicija kako među odraslima, tako i među decom. Za mnoge, ova praksa predstavlja uzbudljiv trenutak otkrivanja sreće, jer je svako parče česnice prilika da se sazna ko je dobio srećni novčić. Česnica se ne seče nožem, već se tradicionalno lomi, a osoba koja pronađe paru u svom delu veruje se da će tokom cele godine uživati u finansijskoj sreći, prema narodnom verovanju.
Međutim, profesor Bogoslovije Svetog Save, sveštenik Branislav Kedžić, donosi dublje značenje ovog običaja. On ističe da nije nužno da onaj ko pronađe novčić automatski postane srećnik sa parama. Suština ove tradicije leži u drugim stvarima. Prema rečima Kedžića, osoba koja pronađe novčić trebalo bi da simboliše humanog čoveka koji će dati pomoć onome kome je potrebna.
"Važno je da onaj ko pronađe novčić shvati da možda neko drugi ima veću potrebu za tim novcem, te da na taj način izrazi želju zajednice da pruži pomoć", naglašava Kedžić. On dodatno objašnjava da se ovakvim gestom želi podsetiti na tradicionalno darivanje tokom Božića.
Darivanje postaje prilika da se pokaže solidarnost i saosećanje prema onima koji možda nemaju istu toplinu porodičnog doma ili im nešto nedostaje.
U suštini, ovaj običaj ne samo da donosi radost kroz igru traženja novčića u česnici, već podseća na važnost zajedništva, pažnje prema drugima i deljenja sa onima kojima je to najpotrebnije. Tako, tradicija stavljanja parice u česnicu postaje više od jednostavnog rituala – postaje izraz ljubavi, pažnje i brige za zajednicu tokom prazničnog perioda.
