U Srbiju je "Crni petak" skoro „došao“, pustio svoje korenje među populacijom. Ranijih godina su mnogi željno iščekivali da kupe šta žele po manjoj ceni, ali se kod nas Crni petak nije obeležavao. Vremenom su kompanije prepoznale da će zaraditi mnogo novca, kao što je decenijama slučaj u Americi, te su rešili da popusti tog dana budu i kod nas.
Mnoge prodavnice odeće imaju odlične popuste, te nije ni čudo što je sinoć u 22 sata nastao haos na aplikaciji Zare. Naime, većina žena koje su upalile aplikaciju u 22 sata i rešile da kupe ono što su odvojile, nisu uspele. Zara je pre koji dan najavila da će popusti za Crni petak krenuti veče pre, ali malo ko se nadao da će biti teže i gore nego prošlih godina.
Mogu da kažem da sam ja jedna od onih koje svoju kupovinu nisu obavile, iako sam imala svega tri artikla, što je malo u moru odeće koja se našla na popustu. Sve je bilo rasprodato još sinoć u 22:02.
Takođe, pre nego što se osvrnemo na žene koje su besne zbog neorganizovanosti brendova, moramo da napomenemo da su redovi ispred prodavnica - KILOMETARSKI - kao da se nešto deli za džabe. Zabeležen je ogroman red ispred Zare u Knez Mihailovoj ulici, kao i u tržnim centrima.
Kako je nastao Crni petak?
Prva zabeležena upotreba termina „crni petak“ nije primenjena na praznične kupovine posle Dana zahvalnosti, već na finansijsku krizu. Konkretno, odnosi se na krah američkog tržišta zlata 24. septembra 1869. godine. Dva ozloglašena nemilosrdna finansijera sa Volstrita, Džej Guld i Jim Fisk, radili su zajedno da otkupe što više od nacionalnog zlata, nadajući se da će cenu podići do nebo i prodati ga za zapanjujući profit. Tog petka u septembru, zavera se konačno razotkrila, poslavši berzu u slobodan pad i bankrotirajući sve od barona sa Volstrita do farmera.
Prava istorija iza Crnog petka, međutim, nije tako vesela kao što trgovci možda veruju. Još 1950-ih, policija u gradu Filadelfiji koristila je taj termin da opiše haos koji je nastao dan posle Dana zahvalnosti, kada su horde kupaca i turista iz predgrađa preplavile grad uoči velike fudbalske utakmice koja je održana na tom mestu, kao i svake godine. Ne samo da policajci iz Filadelfije nisu mogli da uzmu slobodan dan, već su morali da rade izuzetno duge smene suočavajući se sa dodatnom gužvom i saobraćajem. Kradljivci su takođe iskoristili priliku i pobegli su sa robom, što je dodatno povećalo glavobolju za sprovođenje zakona.
Negde krajem 1980-ih, međutim, trgovci su pronašli način da ponovo osmisle Crni petak i pretvore ga u nešto što se odrazilo pozitivno, a ne negativno, na njih i njihove kupce. Rezultat je bio koncept praznika „crveno ka crnom“ i ideja da je dan nakon Dana zahvalnosti označio priliku kada su američke prodavnice konačno ostvarile profit.
Priča o Crnom petku se zaglavila, i ubrzo su mračniji koreni tog izraza u Filadelfiji uglavnom zaboravljeni. Od tada, jednodnevni prodajni dan prerasao je u četvorodnevni događaj i izazvao i druge „maloprodajne praznike“ kao što su subota/nedelja za mala preduzeća i sajber ponedeljak. Prodavnice su počele da se otvaraju sve ranije tog petka, a sada najposvećeniji kupci mogu da krenu odmah nakon Dana zahvalnosti.
Dakle, zaključak je da se Crni petak u u nekim prodavnicama završio i pre nego što je počeo i sat zvanično označio 00:00 časova, 25. novembar. Kako ste vi prošli u šopingu, pišite nam u komentarima.
Anketa
Da li kupujete tokom Crnog petka?
