U našim, a i mnogim drugim krajevima društveno je mnogo prihvatljivije kada je žena s muškarcem zbog novca nego obrnuto. Istina, takve žene često neće dobijati baš laskava imena („sponzoruša“ je jedno od manje loših), ali to se ne smatra neprihvatljivom varijantom – on ima para, a ona mu svojim negovanim izgledom i skupom garderobom podiže ugled (pa i time što nema svoj novac – on je toliko bogat da njegova žena ne mora ništa da radi, samo treba da izgleda doterano). Razume se, tu nema ni govora o ljubavi; to je, manje-više, trgovina, i to obostrana.
Druga varijanta je kad je žena znatno imućnija od muškarca – i kad njoj to ne smeta; kad, pošto već sasvim lepo zarađuje, prihvata da izdržava i njega. Većini muškaraca takav odnos smeta: osećaju se manje muškarcima; osećaju se nesposobnima. Ako u toj vezi postoji ljubav, stvari imaju šansu da nekako idu – problematično, ali bi ipak mogle da idu. Međutim, ako ljubavi nema, takva veza neće opstati, za razliku od one u kojoj je muškarac taj koji ima novac, a žena ne. Žene su često naučene da je u redu da ih muškarac izdržava; muškarci su uglavnom naučeni da je sramota ako ih neko izdržava, tako da će, ako ih je od početka kod žene zanimao samo njen novac, uglavnom pokušati da se domognu tog novca, a ženu odbace.
Postoji i varijanta kada se veza i počinje sa namerom prevare, to jest po principu „da ja zgrabim lovu i zbrišem“. Žene su veštije u izmamljivanju novca, ali i sklonije tome da se predomisle i ostanu sa muškarcem koji ih materijalno obezbeđuje. Muškarci će pažljivije „razraditi strategiju“, odabrati usamljenu imućnu ženu, zavesti je i uzeti joj novac – da bi nestali bez traga i, verovatno, potrošili novac na ženu koja im se zaista sviđa.
Upravo se o tome zapitala jedna Srpkinja, te javno postavila nekoliko pitanja:
"Ostavimo bolesne ljude po strani. Isto kao i privremene situacije na nekoliko meseci u potrazi za poslom. To znači stabilnu državu u kojoj žena izdržava muškarca 2+ godine. Zanima me mišljenje i muškaraca i žena. Za muškarce, da li bi vaš muški ponos to dozvolio, da li bi to bio u redu način života i funkcionisanja za vas, ili biste se radije ubili nego sebi dozvolili? Za žene, da li bi bile sa takvim muškarcem, da li bi bile srećne sa takvim muškarcem, da li bi imale poštovanje i privlačnost prema njemu ili bi ga doživljavale kao infantu"?
Ubrzo su osvanuli komentari i mišljenja ostalih. Bilo je onih koji nisu videli nikakav problem u tome da žena izdržava muškarca, kao i suprotnih stavova. Prvo se oglasila jedna druga Srpkinja:
S obzirom da sam bio u takvoj situaciji: nisam se stidela jer sam ga izdržavala, ali sam imala užasan transfer blama. Više od deset godina kasnije, shvatam da problem nije bio toliko u finansijskom aspektu koliko u doprinosu zajednici - u tom trenutku on nije postojao. Sedi kod kuće, vodi dete svojoj porodici, pozajmljuje novac za cigare i pravi dramu ako radim prekovremeno. Prinuđen da traži posao, sve što je bilo dalje od dve autobuske stanice udaljeno od mesta gde smo živeli nije dolazilo u obzir".
Drugi korisnik je naveo svoje mišljenje: "Ne bi trebalo niko nikog da izdržava, pod uslovom da pričamo o dve zdrave osobe, sposobne i psihički i fizički. Mislim da je sramota i da muškarac izdržava zenu, a i žena muškarca. Jedini možda izuzetak bi bio gde muž/žena ima neku bolesno ogromnu platu, pa se dogovore da jedno da otkaz i brine o deci i kući, dok drugo radi. Kažem izuzetak, jer opet tu je doprinos obe osobe, nema jedne koja dangubi".
"Da me skroz izdržava, bilo bi mi neprijatno. Ajde privremeno, ali hteo bih da imam svoj dinar. Ne bi mom muškom egu smetalo da zarađuje više od mene. Jedino bi me brinulo da me ne gleda sa visine zbog toga. Ja radim za 1300 evra, ti radiš za 500, nisi ambiciozan, nisi sposoban, ostvaren, što da gubim vreme na tebe, a mislim da se to dešava".
