Viktora je umesto majke alkoholičarke odgajao pas! Hodao je četvoronoške, spavao na podu, nije govorio, a ovako izgleda i živi danas

Kada su službenici ušli u stan u Podolsku, nisu očekivali prizor koji ih je tamo sačekao. Umesto deteta koje živi u uobičajenim uslovima, pred njima je bio sedmogodišnji Viktor Kozlovtsev, dečak koji se ponašao poput psa.

Viktor je prve godine života proveo praktično bez roditeljske brige. U stanu je živeo sa majkom i bakom, ali je upravo rotvajler postao njegovo najbliže društvo i, u izvesnom smislu, jedini izvor svakodnevne brige. Dečak je spavao na podu, delio hranu sa psom i vremenom usvojio njegovo ponašanje. Kada su ga nadležni pronašli, hodao je četvoronoške, nije govorio i navodno je jeo iz pseće činije.

Kako su ga pronašli?

Medicinska sestra u dečjoj bolnici u Podolsku primetila je 2005. da šestogodišnji Viktor Kozlovcev nije viđen pet godina. Žena je otišla u kuću Kozlovcevih, ali se niko nije javio. Odmah je kontaktirala službe za zaštitu dece i policiju, nije ni slutila šta će otkriti. Nakon što su obili vrata, pronašli su dečaka koji je ličio na životinju: golog, sa dugom kosom, puzao je na sve četiri i ispuštao zvukove poput laveža psa. Viktor je bio bez odeće, sa veoma dugim noktima, a u prostoriji gotovo da nije bilo ničega osim krpe na podu na kojoj je spavao. Još veći problem nastao je kada su pokušali da ga izvedu iz stana. Pas je krenuo za njima i pokušao da zaštiti dečaka, ponašajući se kao da brani svoje štene.

Šta se desilo?

Nekoliko godina ranije, roditelji su mu se razveli, a on je ostao sa majkom koja je počela mnogo da pije. Nije kupala sina niti ga vodila u šetnje, već ga je zaključala u njegovu sobu. Vitju je negovao njegov pas, koji je čamio u kućnoj "tamnici" sa njim; vršili su nuždu u blizini, u istoj sobi. Ponekad bi žena donela činiju hrane i za Vitju i za njegovu četvoronožnu "majku". Ona je živela u susednoj sobi, a otac deteta je živeo u istoj zgradi. Plaćao je izdržavanje deteta, ali nije posećivao sina.

Dve nedelje nakon Viktorovog spasavanja, upoznala ga je Lilit Gorelova, koja je sa suprugom Alekeksandrom već odgajala decu teških životnih priča. Gorelovi su odlučili da Vitju prime u svoju porodicu. Kasnije je Lilit Gorelova, žena koja je preuzela brigu o Viktoru, opisivala koliko je dečak bio zapušten i uplašen kada je pronađen.  Njegova majka je u međuvremenu izgubila roditeljska prava, a protiv nje je pokrenut postupak zbog zanemarivanja deteta. Ona, međutim, nije priznala krivicu i tvrdila je da je Viktor odrastao u normalnim uslovima.

Nije znao kako da bude dete
Kada je stigao u novi dom, Viktor nije odmah pokazao ponašanje karakteristično za dete njegovih godina. Plašio se ljudi, skrivao se ispod stola i spavao sklupčan u uglu kreveta. Za Lilit i njenu porodicu tada je počeo dug proces vraćanja Viktora u svet ljudi.

Uz svakodnevni rad, dečak je postepeno naučio da stoji i hoda uspravno, a zatim i da govori. Kasnije je krenuo da se obrazuje i razvijao interesovanja koja su mu pomogla da nadoknadi deo propuštenog detinjstva. Posebno su ga zanimali šivenje i baštovanstvo. Iako je rano detinjstvo ostavilo duboke posledice na njegov razvoj, Viktor je uz pomoć ljudi koji su preuzeli brigu o njemu napravio veliki napredak.

Viktor je proglašen je pravno nesposobnim, a Lilit i Aleksandar su obezbedili doživotno starateljstvo nad njim. Pohađao je crkvenu školu, zna da čita i piše, a stekao je kvalifikacije krojača i baštovana na specijalizovanom koledžu.
Gorelovi sanjaju o izgradnji internata za odrasle sa posebnim potrebama i centra za terapiju psima koji bi pomagali u lečenju ljudi. Pas koji je odgajio Vitju je očigledno bio veoma dobar. Vezao se za njega i smatrao ga je svojim štenetom. Uginuo je ubrzo nakon što je odvojen od njega. Ali zajedno smo uspeli da odgajimo ljubaznog, potpuno neagresivnog dečak, ispričala je Lilit.