Kada želite da saznate kako je detetu bilo u školi, često ćete dobiti samo jednu reč, najčešće ono čuveno „dobro“. Iako pitanje „Kako ti je prošao dan?“ zvuči kao jednostavan način da započnete razgovor, deci ono često nije lako da odgovore na njega.

Za odrasle je to uglavnom otvoren poziv na razgovor, ali dete mora mentalno da prođe kroz sate provedene u školi, da odluči šta je važno da vam ispriča i zatim da smisli kako to da vam objasni. Sve to u trenutku kada je možda gladno, umorno ili potpuno iscrpljeno nakon školskog dana.

Zato „dobro“ ne mora da znači „ne želim da razgovaram sa tobom“. Ponekad jednostavno znači: „Nemam pojma odakle da počnem.“

Zašto je „dobro“ tako lak odgovor?

Za decu postoji još jedan razlog zbog kojeg možda neće mnogo pričati o školi. Tokom dana moraju da slušaju, odgovaraju, prate uputstva, snalaze se u društvenim situacijama i prelaze sa jednog zadatka na drugi.

Kada konačno stignu kući, još jedno pitanje, čak i kada je postavljeno iz najbolje namere može im delovati kao dodatna obaveza.

Mlađa deca posebno mogu imati problem da prepričaju ceo dan. Ono što odraslima predstavlja „školu“, njima je zapravo niz potpuno različitih događaja: jutarnje obaveze, matematika, fizičko, odmor, ručak, šala koju je ispričao drug, izgubljena kapa ili činjenica da su poslednji izabrani za neku igru.

Tražiti od deteta da sve to sažme u jednu priču nije baš jednostavan zadatak.

Pomozite detetu da počne

To ne znači da ne treba da pitate dete kako je. Umesto da tražite od njega da oceni ceo dan, pokušajte da se usmerite na jedan konkretan događaj.

Konkretna pitanja detetu daju određenu uspomenu na koju može da se usmeri, umesto da pokušava da se priseti svega što se dogodilo.

Možete pitati:

  • Šta te je danas nasmejalo?
  • Sa kim si proveo najviše vremena?
  • Šta je najčudnije što se danas dogodilo?
  • Šta ste radili na odmoru?
  • Da li je danas neko uradio nešto posebno lepo za tebe?
  • Šta je danas bilo lakše nego što si očekivao?
  • Koji je bio najteži deo dana?
  • Da li je učitelj ili učiteljica danas rekao nešto smešno?
  • Šta ti je bilo najukusnije za ručak?
  • Čemu se nadaš da će se sutra dogoditi?

Ne morate da prođete kroz sva pitanja kao da ste novinar na intervjuu. Postavite jedno i, ako dete počne da priča, jednostavno pratite razgovor.

Nemojte pitati dete čim ga ugledate

Roditelji često pitaju za školu čim dete uđe u automobil ili stigne kući. Nedostajalo im je i žele da čuju šta se dogodilo. Međutim, upravo trenutak kada dete izađe iz škole može biti onaj u kojem najmanje želi da razgovara o njoj.

Nekoj deci je najpre potreban prelaz iz školskog u kućni režim. Dajte im užinu, pustite ih da se malo kreću, slušaju muziku ili jednostavno budu sami sa sobom neko vreme.

Razgovor možete pokušati kasnije, dok spremate večeru, šetate psa ili se vozite negde.

Možda ćete primetiti da dete koje u 15.30 časova nije imalo „ništa“ da vam kaže, pred spavanje odjednom ima čak 47 stvari koje hitno želi da vam ispriča.

Oduprite se potrebi da ga ispitujete

Kada dete odgovori „dobro“, teško je odoleti dodatnim pitanjima:

„Šta ste radili?“

„Sa kim si se igrao?“

„Šta si naučio?“

Ali ako prvo pitanje ne dovede do razgovora, nemojte odmah nastaviti sa ispitivanjem. Pustite da prođe neko vreme.

Deca će verovatnije pričati kada razgovor doživljavaju kao nešto dobrovoljno, a ne kao svakodnevno polaganje računa o tome šta su radila u školi.

Prvo vi ispričajte nešto o svom danu

Ako želite da dete počne da deli svoje iskustvo, pokušajte prvo vi da ispričate nešto iz svog dana. Ne morate, naravno, da ga opterećujete problemima odraslih. Dovoljno je da podelite neku sitnicu koju biste voleli da čujete i od njega.

Na primer: „Jutros sam prosuo kafu po celom stolu“ ili „Neko je danas na sastanku rekao nešto zbog čega sam se baš nasmejao“.

Još bolje, odgovorite sami na jedno od pitanja koje biste postavili detetu.

„Najčudnija stvar koja mi se danas dogodila bila je...“

„Danas me je najviše nasmejalo...“

Tako razgovor postaje prava razmena, a ne intervju. Istovremeno, detetu pokazujete kakve priče želite da čujete.

Saslušajte dete kada ono izabere trenutak

Postoji jedna pomalo nezgodna istina kada je reč o razgovoru sa decom: ona možda neće želeti da pričaju onda kada vi želite.

Priča koju pokušavate da čujete još od trenutka kada ste pokupili dete iz škole možda će se pojaviti dok mu češljate kosu, spremate užinu za sutra, izlazite iz dvorišta ili pokušavate da ugasite svetlo u njegovoj sobi.

Kada se to dogodi, pokušajte da ga saslušate, čak i ako ste umorni i samo želite da se odmorite.

Pravi cilj nije da dobijete detaljan izveštaj o svakom školskom danu. Važno je da dete zna da uvek ima prostora da vam ispriča svoje priče, one smešne, dosadne, komplikovane, ali i one zaista važne kada bude spremno da ih podeli.

Zato sledeći put kada pitate „Kako ti je prošao dan?“, a dete odgovori „dobro“, nemojte odmah kolutati očima ili insistirati na detaljima, savetuje portal "Parents Canada".

„Dobro“ možda nije kraj razgovora. Možda samo znači - još ne.

Video:

em