Aleksandra Karađorđević rođena je 25. marta 1921. godine, kao princeza Aleksandra od Grčke i Danske.
Kao i većina evropskih vladara, imala je više nemačke krvi, preko oca kralja Alesandra Grčkog, dok joj je majka bila Aspazija Manos, potomkinja fanariotske i ugledne aristokratske porodice Manos.
Na svet je došla u kraljevskoj rezidenciji Taitoi, nadomak Atine, pet meseci nakon što je njen otac preminuo. Naime, Aleksandar Grčki doživeo je nezgodu u oktobru 1920. godine, kada ga je ujeo njegov ljubimac berberski makaki, usled čega je doživeo sepsu i potom preminuo.
Vladavina njenog oca bila je kratka – na presto je stigao 10. juna 1917. godine, nakon što je njegov otac Konstantin I Grčki zbačen i prognan iz zemlje. Za to vreme, Aleksandar se oženio Aspazijom, a njihov brak izazvao je pravi skandal jer ona nije bila plave krvi. Reakcije su bile toliko negativne da je par morao da napusti državu na nekoliko meseci.
Mesec dana nakon smrti sina i novog kralja, Konstantin se vratio u Grčku i ponovo zauzeo tron. Tada se javio novi problem: Aleksandrova kratka vladavina smatrala se regentstvom, što je značilo da je njegov brak sklopljen bez dozvole njegovog oca, odnosno da je nevažeći. To je princezu Aleksandru činilo "nezakonitom" i time nije mogla da bude naslednica Aleksandra Grčkog.
Konstantin I je potom 1922. godine doneo zakon zahvaljujući kom je mogao da prizna brakove sklopljene bez njegovog dopuštenja, pa je tako učinio važećim i brak njegovog pokojnog sina.
Tek tada je Aleksandra i formalno dobila titulu princeze od Grčke i Danske, zajedno s njenom majkom Aspazijom, ali nije imala pravo na nasledstvo prestola, kao ostali članovi kraljevske porodice.
Posle izvesnog vremena, ona se uputila u Englesku, gde se školovala u Vestfildu i Hitfildu, a zatim je živela u Parizu.
Za Aleksandru je sudbnosna bila jedna od njenih čestih poseta Britaniji jer je 1942. godine u Londonu, na čajanci u Klubu savezničkih oficira, upoznala kralja Petra II Karađorđevića. U to vreme spekulisalo se da je ona bila tajno verena za svog rođaka princa Filipa, koji je kasnije postao vojvoda od Edinburga i suprug buduće britanske kraljice Elizabete II, što nikada nije potvrđeno. Tek, zna se da je jugoslovenski Petar II bio njen dalji rođak, budući da oboje potiču od britanske kraljice Viktorije.
Tada devetnaestogodišnjak, Petar je živeo u egzilu u Lodonu od invazije Sila osovine na Jugoslaviju. Aleksandra i on ubrzo su se zaljubili i rešili da se venčaju, što je oduševilo njenu majku princezu Aspaziju, a naišlo na protivljenje njegove majke kraljice Marije Karađorđević i jugoslovenske Vlade u egzilu. Naime, oni su smatrali da je neukusno organizovati svabu u trenutku dok zemlja krvari u ratu.
Par se zato dve godine viđao u rezidenciji vojvotkinje od Kenta, da bi se potom venčali u Londonu 1944. godine.
Aleksandra je nosila venčanicu koju je pozajmila od gospođe Meri Ligon, supruge ruskog princa Vsevoloda Ivanoviča, a venčanju su prisustvovali kralj Džordž VI, Đorđe II Grčki, Hakon VII od Norveške i Vilhemina od Holandije i brojni ugledni članovi britanske kraljevske porodice.
Par je dobio samo jedno dete – princa Aleksandra Karađorđevića, a poznato je da princeza Aleksandra kao vladarka nikad nije kročila na tlo Jugoslavije, iako je bila poslednja jugoslovenska kraljica.
Nakon ukidanja monarhije u novembru 1945. godine, usledio je preobražaj zemlje koju je kralj Petar napustio, ali on nikada nije abdicirao. Ipak, Aleksandra i Petar nisu više priznavani za kralja i kraljicu Jugoslavije i nastavili su život u Londonu sa svojim sinom.
Aleksandra je preminula u Istočnom Saseksu 20. januara 1993. godine, a sahranjena je u Grčkoj, odakle su njeni ostaci preneti u kapelu dvorskog kompleksa na Dedinju 2013. godine. Nakon toga, 26. maja 2013. godine organizovana je državna sahrana, gde je poslednja jugoslovenska kraljica konačno položena na večni počinak na Oplencu.
U trenutku smrti, Aleksandra je bila udovica 23 godine, budući da je PEtar Karađorđević umro od ciroze jetre u jednoj denverskoj bolnici 3. novembra 1970.
Njihov sin Aleksandar duže od dve decenije živi u Beogradu, nakon što je odlukom Vlade SR Jugoslavije 2001. godine porodici Karađorđević ustupljen dvorski kompleks na Dedinju.
BONUS VIDEO
