Savremeni autori u oblasti obrazovanja i pedagogije su klasifikovali roditelje u tri tipa: "tigrovi", "delfini" i "meduze". Svaki tip ima svoje principe komunikacije s detetom, način uspostavljanja kontakta, kao i svoje prednosti i mane. Koncept roditeljstva "meduza" podrazumeva da roditelj sluša šta dete želi da radi i dopušta mu da to čini. Ova teorija roditeljstva ima brojne pristalice i protivnike. Pristalice nežnog roditeljstva veruju da su "meduze" primer istinskog razumevanja i prihvatanja deteta onakvog kakvo jeste. Kristen Giring, direktorka obrazovanja u "Parent Lab", kaže: "To je umetnost autentičnog usklađivanja s detetom". Pisac Emma Brookes ovaj stil naziva "blagim, nežnim i vrlo fleksibilnim".
Ipak, mnogi izražavaju i suprotno mišljenje ističući da su roditelji "meduze" ekstrem, odnosno da su previše popustljivi i da to decu može dovesti u zabludu, otežati im načine da se osamostale i može izazvati loše posledice u odraslom dobu. Ipak, stručnjaci ističu da je najpovoljnije rešenje zlatna sredine, odnosno da roditelji ne budu previše strogi, ali ni previše popustljivi. Od svega je najbolje izvući najbolje i primeniti, a evo koje dobre stvari možemo da naučimo od roditeljskog tipa "meduza":
1. Roditelj sluša i čuje želje deteta
Mnogi optužuju "meduze" da uopšte ne znaju da odbiju dete i u svemu se slažu sa njim. Ali ovo se može protumačiti i na drugi način: roditelj ne prisiljava, već dozvoljava detetu da izabere ono što mu se dopada i što je najbolje za njega. Ovo se posebno može prepoznati u potrebi za aktivnostima deteta. Roditelji često upisuju decu na razne sportove, hobije, škole jezika ili muzike, traže šta je za njihovu decu najbolje i gde bi mogli da se pronađu.
Šta bi "meduza" roditelj uradio? Razgovarao bi sa detetom: šta bi mu tačno bilo zanimljivo da uči i šta da radi. I pustio dete da samo izabere aktivnost. Istina, postoji mogućnost da će dete odgovoriti: ne želim ništa da radim, samo da se igram na tabletu ili konzoli. U takvim situacijama, roditelj "meduza" nudi detetu predloge i podstiče ga da izabere.
2. Zna da bude fleksibilan u obrazovanju i razumevanju
Šta bi roditelj "meduza" uradio? Kao i svaki roditelj, roditelj meduza takođe pazi na potrebe i sposobnosti svog deteta, ali može biti fleksibilan u pitanjima vaspitanja. "Meduze" su mirne zbog činjenice da dete ponekad izostaje sa časova ili treninga ako se ne oseća najbolje ili mu nedostaje energija.
3. Daje pravo izbora
"Kada je moj sin imao četiri godine, odmah smo ga upisali u fudbalsku sekciju“, kaže bloger i novinar Danijel Mari Holand. – Nije imao interesovanje za bilo kakve grupne sportove, ali sam svuda bio okružen roditeljima fudbalske dece. I mislio sam da bi bavljenje sportom u svakom slučaju bilo korisno: dete će naučiti da se igra sa drugima, postaće fizički snažnije, imaće samopouzdanje. A možda će mu bavljenje sportom doneti dodatne bodove kada krene na fakultet. Ali sin nije pokazao apsolutno nikakvo interesovanje za fudbal: stajao je ukorenjen na terenu ili je pao, pokrivajući glavu jaknom. Kap koja je prelila čašu bila je to što je zgrabio loptu i sa njom samo pobegao van terena."
Šta bi roditelj "meduza" uradio? Pružili bi detetu mogućnost detetu da se okuša u različitim aktivnostima i odabere aktivnost koaj ga zaista interesuje. Ne bi terali dete da završi muzičku školu, jer je tamo već studirao 3 godine, ne bi insistirao na iscrpljujućim treninzima karatea 4 puta nedeljno ako se njegovom sinu to ne dopada. A ako se dete opire rasporedu, potrebno je da se odmori neko vreme, ili čak da odbije dodatne hobije i sekcije.
Glavni zaključak koji se može izvući iz filozofije vaspitanja roditelja "meduza" je da dajući detetu slobodu izbora, mi od njega ne pravimo dokoličara, već mu pomažemo da nađe nešto po svom ukusu. Na ovaj način pomažete detetu da otkrije svoja interesovanja i usmeravate ga ka nečemu što mu donosi radost i u čemu uživa, a samim tim se povećavaju šanse i da na tim poljima postigne uspeh.
