Olga je u proizvodnju slane i slatke zimnice ušla 2015. godine i sve što ima na policama pravi u Gornjoj Devči, selu u opštini Merošina, a brend je nazvala po obližnjoj planini Jastrepcu – Jastrebačka priča.
Kada je videla da u Srbiju dolazi mnogo stranaca letovima niskobudžetnih avio-kompanija, Olga je rešila da im prilagodi svoje teglice i flašice.
Znajući da je u kabinu aviona dozvoljeno uneti do 100 ml tečnosti u jednoj ambalaži, a i da gosti žele da ponesu ajvar, džem i slatko umesto magneta i drugih suvenira, Olga je krenula da razvija i ovaj posao pored standardne proizvodnje slane i slatke zimnice.
„Te teglice za avion, kako sam ih nazvala, najbolje idu. U teglice od 30, 70 i 100 ml, pakujemo brojne domaće proizvode: med od koprive, med od maslačka, džem od šljive, rakiju, ajvar… Imamo i tegle od kilogram i flaše od litar, jer kod nas kupuju i turisti koji imaju uplaćen kompletan prtljag, kao i naši ljudi koji cene domaću proizvodnju“, kaže Olga za sajt "Priče sa dušom" .
„Uvek mi je bilo bitno da turistima predstavim ono šta radim. Inspiriše me kad ponesu kući nešto iz Srbije, pogotovo iz kraja u kojem suprug i ja imamo zemlju.“
Kada je Olgin muž devedesetih godina nasledio dedovinu na tromeđi Prokuplja, Niša i Aleksinca, njih dvoje su je pretvorili u plantaže.
Dok je Rozga bacala žensku publiku u TRANS, pogledajte šta su oni radili: Cela Srbija je poludela zbog ovih muškaraca
Tu su: šljive, dunje, kruške, jabuke i kupine, a najzastupljenija voćna kultura im je višnja.
„Naše imanje se nalazi nedaleko od Oblačinskog jezera. Višnja nam je bila prioritet jer smo posadili oko 2.500 stabala. Kako nismo bili zadovoljni otkupom, krenuli smo da je prerađujemo i da pravimo vino od višnje i matični sok“, priča Olga.
„Emili nije liker, to je vino koje nema ni gram šećera. Oblačinska višnja je slatka i ima suvih materija i do 27 odsto, iako se za višnju taj procenat kreće od 14 do 19 odsto.“
Priče sa dušom/Nenad Blagojević
„Imala sam priliku da od ljudi koji su radili na plantažama saznam istoriju nastanka oblačinske višnje. Slovenci su sedamdesetih godina ispitivali zemljište i sunčane padine u Merošini, iznajmili su zemlju od opštine i zasadili prvu plantažu višanja pored Oblačinskog jezera. Kako je nestajala Jugoslavija, tako su i Slovenci otišli, ali su ljudi nakon njih zadržali tu sortu“, objasnila je Olga, čija firma je jedna od retkih koja od višnje pravi vino.
„To vino smo napravili 2017. godine, ono nema nikakvih dodataka, to su čiste voćne kapi. Vino ima svoje otakanje i pretakanje, suština je da se ono u pravom trenutku otoči, nakon čega ima svoje vrenje i stajanje. Na kraju, kad se „smiri“, sipa se u flaše.“
Olga je po profesiji spiker-voditelj, studirala je na Pravnom fakultetu, na kojem zbog rođenja dece nije diplomirala („tri puta sam pokušavala da ga završim“), ali se u životu najviše bavila modom.
Radila je u Radio-televiziji Srbije kao kostimograf („devedesetih sam „oblačila“ Filipa Žmahera i Ninu Mudrinić“), a nakon toga imala privatnu firmu u kojoj je proizvodila ekskluzivnu žensku garderobu i prodavala je u butiku u čuvenoj Piramidi i na brojnim mestima u Beogradu.
Iz tog posla se, kako kaže, povukla kada su u Srbiju stigli Kinezi, zatim se posvetila unucima, a onda sa suprugom rešila da se bavi uzgajanjem i preradom voća.
Olga izdvaja i sirupe od koprive, nane i od latica majske ruže, koji se dosta traže.
Od slanih specijaliteta trenutno je aktuelan sremuš sa limunom i maslinovim uljem, a na jesen ajvar i ljutenica, koje prave od paprike iz Toplice.
BONUS VIDEO
