Prema rečima Branke Tišme, psihologa u OŠ “Lazar Savatić”, bitno je da detetu ulijete i dovoljno samopouzdanja inače neće uložiti energiju u učenje, rekla je za Blic ženu.
- Redovni razgovori sa detetom i dobra motivacija su pola posla. Prebacivanje, opomene i kazne samo blokiraju decu. Veoma je važno i da, koliko je to moguće, učenje svaki dan bude u isto vreme. Spavanje i način ishrane su isto tako važni. Neuravnotežena ishrana, bogata veštačkim bojama, zaslađivačima i zasićenim mastima usporava moždanu aktivnost i direktno utiče na pamćenje – objašnjava psiholog.
Prema njenim rečima, ukoliko prilikom učenja dete nešto ne razume ponudite mu svoju pomoć ili ga podstaknite da potraži pomoć od nastavnika i neka prilikom učenja obavezno ponavlja naglas, jer samo tako može steći pravu sliku o svom znanju.
- Podstaknite vaše dete i da podvlačenjem odvaja bitno od manje bitnog u tekstu, jer će mu to omogućiti da prilikom ponavljanja može da se vrati samo na podvučene reči ili pojmove, a time se prave i celine koje će dete ‘’fotografski’’ zapamtiti – ističe psiholog.
Multisenzorno učenje: Uputite svoju decu da važne lekcije uče uz pomoć više čula (sluh, vid, dodir). Neka vizualizuju kako Zemlja kruži oko Sunca, zamisle kako elektron kruži oko jezgra atoma, oponašaju zujenje električne energije ili osete peckanje statičkog elektriciteta trljanjem balona o svoju ruku i stavljanjem na kosu kako bi osetili da im se kosa podiže. Podstaknite dete da vizualizuje neki istorijski događaj ili naučni proces, pa da nacrta to što je zamislilo i zatim svojim rečima opiše događaj. Na taj način će se moždani putevi jače stimulisati i naučeno će trajati duže.
Postavljanje pitanja: Neka deca razmisle šta bi mogli da pročitaju u sledećoj lekciji i napišu pitanja pre nego što počnu da je čitaju. Ta pitanja se mogu nalaziti u knjizi posle lekcije, možete im ih vi napisati ili ih oni sami kreirati. Možete im i unapred pripremiti pitanja na ceduljicama. Ista pitanja se mogu primeniti na mnoge zadatke. Dok čitaju neka zapišu odgovore na pitanja na papiriće i neka ih ubace u knjigu. Kada dođe vreme za propitivanje deca treba da odgovaraju na pitanja sa liste na kojoj nema odgovora. Nakon što odgovore na pitanje neka odmah provere beleške da vide da li su njihovi odgovori tačni. Na ovaj način, sa tačnim informacijama ispred sebe, mozak zamenjuje netačna memorijska kola sa tačnim odgovorima. Pronalaženje odgovora za vreme čitanja ili slušanja nove lekcije povećava memoriju pošto ima unapred zadat cilj. Za bolje pamćenje zaslužno je i zadovoljstvo do koga dete dolazi kada ostvari cilj i pronađe odgovor.
Radoznalost i neočekivanost: Deca su po prirodi radoznala što možete da iskoristite kako bi poboljšali njihovo uživanje u učenju. Ako dodate neku novinu i povežete to što uče u školi sa nečim neobičnim i novim pobudićete im pažnju. Na primer, možete im skrenuti pažnju na nešto novo i neobično u kolima kada ih vozite ili odgledati video snimak o istorijskom periodu o kome uče. Čak i neka mala promena u uobičajenom načinu učenja poboljšava memoriju, jer kada se, na primer, sete da ste zapalili sveću na stolu dok su učili sveća će im biti asocijacija na ono što su tada učili.
Obojite beleške: Onaj koji uči mora da uradi nešto sa informacijama kako bi se ona integrisala u delu mozga zaduženom za dugoročno pamćenje, a obeležavanje bojama je jedno od najmoćnijih mentalnih manipulacija za očuvanje novih uspomena. Neka svaka boja (flomaster, obojeni papirić ili marker) predstavlja specifičnu vrstu informacija ili nivo značaja informacija u dečijim sveskama ili knjigama.
Zagrejte mozak: Mozak čuva informacije u kratkoročnoj memoriji manje od jednog minuta, sem ukoliko ih ne poveže sa prethodnim znanjem. Aktivirajte zato prethodno znanje vašeg deteta podsećajući ih na ono što su već naučili ili imali lično iskustvo u vezi te teme. Gledajte sa svojom decom porodične fotografije i video zapise i obavljajte razgovore koji će podsetiti vaše dete na ta predhodna znanja i iskustva. Osvežavajući im tako memoriju njihov mozak će ono što uči povezati sa postojećom mrežom znanja.
Ojačajte memorijsku vezu: Posle škole dajte vašem detetu da ponovi novo gradivo i poveže ga sa sličnim informacijama koje je već učio. Na papirima koje možete nakačiti na zidu sobe dete može čak da upisuje svaku novu informaciju, nove brojeve koje uči, važan događaj iz lektire koju čita za čas Srpskog jezika ili čas istorije, važna naučna otkrića. Korišćenjem različitih flomastera i dodavanjem novih skica gradi se dalja memorija.
Produžite trajanje memorije uz pomoć “spoljnog mozga”: Naučeno duže traje ako je dete svesno većeg broja odnosa između novog gradiva i onog već naučenog. Pomozite zato detetu da stvori jače memorijske veze korišćenjem pisanih dokumenata koji prikazuju odnose između novog i ranije naučenog. Koristite dijagrame i grafikone kao “spoljni mozak”. Postoje razni šabloni koji će vašem detetu pomoći da prepozna više veza između ranijeg i novog gradiva, a primere grafikona po sličnostima i razlikama, Venovih dijagrama i razgranatog stabla možete pronaći na internetu.
