U Srbiji se danas obeležava jedna od većih slava sveti Dimitrije, a poznatiji kao Mitrovdan. U mnogim selima se danas obeležavaju zavetine.
Starinski običaji srpskog naroda kažu da se na današnji dan otpuštaju sve sluge kojima je istekao ugovor i zapošljavaju nove, ali takođe na Mitrovdan su se hajduci rastajali kako bi prezimili zimu pa se ponovo sastajali na Đurđevdan sledeće godine. Pa se zbog toga kaže, Mitrovdanas, kada su se hajduci sastajali i Đurđev danak kada su se sastajali.
Običaji nalažu da uoči Mitrovdana, kao i Đurđevdana svaki domaćin mora da bude kod svoje kuće, jer ako ne bude, cela godina će mu takva biti.
A to nije sve, postoji i verovanje da uoči Mitrovdana svi veliki poslovi se moraju završiti, naročito kada su u pitanju radovi na poljima. Stari narod je verovao da je vreme posle Mitrovdana varljivo i hladno, zima samo što nije zakucala na vrata, a kreću i zimske slave.
Za Mitrovdan se veruje i da predskazuje kakva će biti zima.
Zima će biti blaga, sa malo izuzetno hladnih dana. Ako na Mitrovdan padne sneg, veruje se da će se zadržati sve do aprila.
U Srbiji postoji i verovanje da na Mitrovdan ne treba grditi malu decu, koliko god da su pogrešila ili bezobrazna, jer će navodno onda cele godine biti nestašna.
U Srbiji je odavno običaj da neko ko se zove Dimitrije ima nadimke Mita i Mitar, zbog čega je i dan Svetog Dimitrija dobio narodni naziv Mitrovdan.
Praznik je posvećen antičkom komandantu Soluna, svetom Dimitriju, koji je pogubljen zbog širenja hrišćanstva. Uvek se slavi 8. novembra i na petom je mestu liste najvećih srpskih slava.
