Komšijama smeta BUKA koju prave DECA i KUČIĆI koji laju: A zašto su GLUVI za KRIKE žene koju muž PREBIJA u susednom stanu?

Javnost je bila zgrožena, šokirana, istraumirana i ganuta, a na društvenim mrežama pratili smo komentare večito empatičnih Srba koji ne mogu da shvate šta se desilo. Kad kažem empatičnih, mislim na "empatiju" koja je lepo upoakovana u emotikone molitve i stavove da bi stanodavca prebili, da bi mu oni pojasnili i objasnili...

Uprkos činjenici da mi se zbog ljudskog licemerja želudac prevrće i dijafragma skakuće kao po trambulini, moram da priznam da nijednog trenutka nisam bila iznenađena. Ja te komšije znam vrlo dobro. Ugledne komšije, lepo vaspitane komšije. Dizali bi oni natalitet u nebesa, al da ne bude u njihovom dvorištu, oprostite zgradi. I živeli bi u gradu, ali da im bude kao na selu, da ih budi ptičica poj... Pu, pu, pu, deca su ok dok su u izlogu ili u novogodišnjoj reklami i ok su kad o njima diskutujemo na društvenim mrežama... Često se zaboravi da ta deca ipak skaču, bebe plaču, a mačići mjauču i kućići laju i svi su izašli iz edicije "nepoželjni u zgradama". Zaboravi se i da im je to način komunikacije, ali kad kuče laje, laje jer mu nešto treba, jer oseća opasnost ili upozorava. Ljudi "laju" iz zavisti i obesti. Isti oni koji se sad krste i iščuđavaju, to su oni koji vatu u uši stavljaju samo u jednom slučaju. Onda kad komšija tuče nedužnu ženu ili dete...

Kad smo pre 12 godina suprug i ja u jednoj zgradi na Vračaru otvorili legalno smeštajnu jedinicu, imala sam već prvog dana tu čast i zadovoljstvo da se upoznam sa vaspitanjem komšija Vračaraca. 

"Zatvorićemo vam taj bordel za godinu dana", rekla je fino obučena gospođa, dok smo muž i ja unosili krevete. Svi naši pokušaji da objasnimo da će se kod nas poštovati kućni red više nego u bilo kom drugom stanu pali su u vodu još tog istog dana, a izjava komšinice ostaće nam u mislima kao "topla dobrodošlica" u odnosu na ono što se dalje dešavalo. 

Da bude još bizarnije, jedina osoba koja nas je podržala i koja nije imala problem sa nama, bila je žena čiji se stan naslanjao na ovaj naš, koji smo iznajmljivali. "Onaj" u stanu ispod se žalio na patike studenta na razmeni. Probudio ga je jedno jutro besan  ističući da mu patike "škrpe". Nema veze što njegov sin škripi na violini, tandrče tri sata dnevno, a gudalo nikako da nauči pravilno da drži. Violina je nobl, porodica koja pokušava  da zaradi u centru Beograda nije nobl.

Kad Bogdan Tirnanić, piše u jednoj od svojih kolimni da ne mogu u gradu i jare i pare, da je na selu jare, a da se u gradu prave pare, možemo im i to podmetnuti kao "nobl". Klimnuće uvek glavom, na štivo koje se ocenjuje kao dobro i dok je izašlo iz pera Dorćolca. Usput će upirati prstom u vas i pretiti vam na najgore moguće načine, obraćaće vam se kao da pričate preko plota. Isti oni koji vatu u uši stave kad muž tuče ženu i dete.

Pre neki dan je drugarica objavila da je juri upravnik jer joj je pas imao nezgodu u liftu. Komšinice napravile haos i to ne prvi put. Sad ćete da kažete da su napravile s razlogom, jer šta ima pas da urinira po liftu i u pravu ste. Samo što je pas u tom trenutku danima bio na Tari i taj isti pas ne ide liftom i zna gde se obavlja nužda. Neke komšije očito ne znaju, jer ono što su definisale kao "poklon koji je kuče nerazumne vlasnice ostavilo", više priliči strvini od 120 kilograma, nego psu od deset kilograma. Nema veze, kad ta ista strvina opali šamarčinu detetu, a majka vrišti i jeca, iste komšinice stave vatu u uši.

Pričala sam vam jednom i da su me zvali dok sam iznajmljivala stan u Beogradu, da me pljuju što razvlačim krevet u 11 časova. Ako bi moglo pre 9, smeta komšinici, nije navikla. Iako bi mogla komšinica da ode na selo, da joj ništa ne smeta, ona ipak donosi odluku da ja treba da razvlačim krevet kad njoj padne na pamet. Nerazumna devojčica, nisam ja tamo neki baja kome se može da urla pijan i bije ženu i petogodišnje dete do besvesti.

Nisam ni ona faca što je pre par godina pretila ženi da će maltezeru odseći uvo jer laje od 4 do 5, a on spava. Baš čudno da se nikad takav baja ne pojavi da odseče bar jedno uvo osobii kad ubija ženu i dete od batina. Jok, i on onda stavi vatu.

Porodica Ćirković

Prošle nedelje pordica Ćirković, muž, trudna žena i četvoro dece bili su primorani da prespavaju u kolima u Bojčinskoj šumi, a izbačeni su iz stana jer je komšijama smetala dečija graja. Ostavljeni da se smrznu, izbačeni kao psi. Da se čovuku izvrne džigerica, da se rasplače ko dete. 

Ja se ipak za Ćirkoviće ne brinem. Zamišljam ih u tom automobilu, zajedno, šćućurene, kako se drže za ruke. Prebrodiće oni i ovo, porodica su, vole se...I biće bolje, a već jeste...

Monstrum koji je pretukao petogodišnje dete

Par dana od slučaja "Ćirković", imali smo slučaj kad je muškarac krvnički pretukao petogodišnje dete jer nije pokupilo igračke. Dete je završilo u bolnici, a sigurna sam da je vapaj tog jadnog čeda probio zvučni zid i stigao do druge zgrade. Muž je tukao ženu mesecima, godinama unazad...Komšije su znale. Kažu molila ih žena da ne pijavljuju, pa nisu. Plašili su se sklanjali, a možda i stavljali vatu u uši.

Jedini zvuk koji se očito može tolerisati, plač prebijenog deteta... Jecaju prebijene žene... Ali ako patike škripe i psi laju, prijavite ih. 

Njihovi jecaji mi razdiru dušu, mogu da ih čujem. Pokušajte i vi da čujete, samo pre toga izbacite tu vatu iz ušiju.