Spremna sam da me SPALITE na lomači! Evo zašto danas slavim Noć veštica, a ne Svetog Luku

- Zar ovo nije satanistički? Mislim sve ove bundeve i veštice i ceo ovaj vašar? Šta se ovo događa sa nama, pa sve što je naše odbacujemo, a strano prihvatamo? Je l' vidiš ti kako su ove radnje okitili? Pa svake godine sve gore i gore - izgovori u dahu komšinica.

- Pogledaj samo ovu knjižaru i ovo mesto gde prodaju sladoled, pogledaj dobro - nastavi ona... Naši cegeri se sudariše u tom trenutku i učini mi se da mi je već preprečila put. Apsolutno sam sigurna da komšinica Slavica očekuje prijatan komšijski razgovor i moje aminovanje svemu što ona izgovara.

Jasno mi je bilo nakon dve sekunde da joj se bundeve okačene u izlogu uopšte ne dopadaju i da u njima vidi pretnju. A uhvatila me je nespremnu i izobličenu od preteranog spavanja... Mogla bih nešto možda da kažem, umesto toga posmatram oblak dima, koji stoji tik iznad njene glave. Meni su ove bundeve slatke, ali stvarno nemam nameru da se prepirem sa Slavicom u 7 ujutru.

unsplash.com

- Danas je Sveti Luka - nasmeja se, pa se još i prekrsti. Danas slavimo Svetog Luku, izgovori ponosno i videh joj u pogledu iskonsku potrebu da dobije moje odobravanje.

- Vi danas slavite? O, Slavice, krenuh skoro da je zagrlim, pa srećna vam slava.

- Ma nije moja slava - odgovori i frknu da mi hrišćani, mi pravoslavci danas obeležavmo Svetog Luku i  ponovo me ostavi u oblaku dima. I u tom oblaku dima shvatih šta me nervira i šta sve želim da joj saspem u lice. 

Spalite me na lomači, noćas ču slaviti Noć Veštica

U glavi sam već vrtela sopstveni monolog. Već sam zamislila kako joj u kostimu veštice kucam na vrata i izgovaram sve ono što ću i napisati.

- Znaš li ti Slavice kad je moja slava? Nemaš pojma. Apsolutno sam sigurna da nemaš pojma kad je Sveti Pantelija niti ti je ikada palo na pamet da slaviš Svetog Panteliju. A znaš zašto? Zato što Pantelija nije tvoja slava, kao što ni Sveti Luka nije tvoja slava i sigurna sam da ne bi znala ni za Luku, ni za Trifuna da se datumi nisu poklopili sa "satanističkim" praznicima koji dolaze sa zapada. Objasni ti meni Slavice, slaviš li svaku slavu ili samo svoju i zar nije u pravoslavnoj tradiciji običaj da svako ima svog sveca? I ako me nešto posebno nervira, to je ovo što si bez ikakve zadrške i promišlaljanja rekla "mi". Mi, jer se podrazumeva da smo svi pravoslavne veroispovesti i da nam je svima tradicija najbitnija sportska disciplina, iako između istinske vere i tradicije ne stoji znak jednakosti. Jasno mi je da o tome apsolutno ne razmišljaš, dok ponosno izgovarš reč "mi", i trpaš me tamo gde mi nije mesto, a nije mi mesto među ljudima koji će nekome da zabrane maskenbal. O ne, Slavice, zamisli, ja ne mislim da postoji nešto skaradno, strašno i monstruozno u bundevama. Baš naprotiv, ove godine bih volela da obučem kostim veštice. I još nešto Slavice, to što divaniš nakon ručka, što iz male šoljice ispijaš kafu, nije to naša tradicija... I ko zna šta još nije, a gore je i do kostima i od bundeve... Eto, rekla sam ti.

Kupila sam bundeve, na glavu sam stavila periku

Naravno da Slavici nisam ništa rekla. Jedan od razloga je što zaista ne volim da se svađam sa komišlukom, a drugi je što sam apsoluno svesna da nije Slavica jedina koja ovako razmišlja. Naprotiv, prva objava koju sam na Fejsbuku uočila bio je sličan monolog.

Shutterstock

Često imam utisak da ljudi jedva dočekaju 14. februar i 31. oktobar, kako bi se dokačili, pokačili i hrišćanski, u svađi i u uvredama proslavili. Koškanje i pepucavanje, nekako nam dođu ko najslađa tradicija, a ko u njima ne voli da učestvuje može samo da spremi kokice i isprati današnje raspravu.

Ako bi se nešto surovo suprostavilo danas našoj tradiciji bilo bi to mirno rukovanje i pokušaj da se složimo da ne moramo u svemu da se slažemo. Da jednom svako slavi ono želi i ono što hoće, bez pogrdnih reči, dokazivanja i nametanja sopstvenih uverenja.

U to ime, našla sam neki detetov plašt i kupila na pijaci dve bundeve. Izrezala sam usta i oči i stavila u uglove sobe, a zatim i otkrila divne priče koje se vezuju za ovaj praznik, a koji su irski emigranti preneli u Severnu Ameriku u 19. veku. 

Onda sam onu jednu bundevu namenila za pitu, pozvala prijatelja i čestitala mu slavu. Razmišljam, da nije Noći veštica, mnogi ne bi ni znali da je danas Sveti Luka. 

Šta vi slavite danas i da li uopšte slavite?