Suočavanje sa gubitkom počinje velikim emocionalnim šokom. Takvu izazovnu poruku kao što je smrt veoma je teško prihvatiti, a mnogi ljudi čak ne mogu reagovati emocionalno i racionalno. Ovo stanje može trajati nekoliko nedelja. Čovek je opijen i ovo je takođe oblik samoodbrane. On jednostavno ne želi da prizna realnost životu.
Druga faza dolazi sa spremnošću da se prizna šta se dogodilo. Stres sa stvarnošću je veoma bolan čak i na fizičkom nivou. B pad dolazi u talasima. Manifestuje se plačem, uzdahom, bolom u grudima, stezanjem grla, teškim dahom, nedostatkom fizičke snage, vrtoglavicom, gubitkom apetita i gubitkom težine. Čovek počinje da shvata da je razdvajanje nepovratan proces. Suze su velika pomoć na ovom teškom putu, ne treba ih zadržavati. One ispiru našu bol iznutra.
Tipične manifestacije su bes, kajanje i krivica. Skoro svi prolaze kroz njih. Šta se moglo učiniti drugačije, što još nismo uspeli sa voljenom osobom. Vreme leči i u ovom slučaju.
Prema stručnjacima, postoji pet načina koje bi se trebale manifestovati kod preživelog kao znak da je prevazišao tugu: povratak u normalan život (sposobnost suočavanja sa svakodnevnim obavezama), mir (oslobađanje od bola i tuge), sposobnost doživljavanja pozitivnih emocija (radost, vedrina, zadovoljstvo), pogled u budućnost (planiranje aktivnosti, novo značenje) i na kraju društvena socijalizacija (povratak u društvo, upoznavanje ljudi, uspostavljanje odnosa).
Bol koji osećamo kada izgubimo voljenu osobu je prirodan. Bilo bi prilično čudno da ona nije bila prisutna. Možete samo pomisliti da bi bilo bolje da vas voljena osoba vidi nasmejanu. Iako je teško ..
