Sveća treba da nas podseća kako trebamo da prosvetlimo naš um svetlošću Hristove istine, da našu dušu zagrejemo ljubavlju božanskom i da naš život oslobodimo od prirodnog i grehovnog mraka.
Obično kada se obeležava krsna slava, kupuje se sveća od 50-60cm. Ona se stavi u svećnjak i posebno se ukrasi, da li trakama ili ikonom sveca i stavi se na sred svečanog stola gde će biti održan ručak ili večera. Palimo je na dan slave, pre rezanja kolača. Kod nekog je običaj da se pali na dan slave, tačno u podne i da se sveća nikad ne ostavlja sama da gori u prostoriji. Domaćin se predhodno prekrsti, pomoli i poljubi sveću , a zatim je upali. Tim poljupcem mi izražavamo poštovanje i svoju ljubav prema svecu i samom činu krsne slave ili trenutnog praznika.
Sveća može da bude slavska, vaskršnja, božićna i u crkvi palimo za pokoj duše i za zdravlje živih, ali takođe je palimo za rođendan.
Na dan slave sveća gori ceo dan, dokle god ne izgori do par centimetera od svećnjaka ne dira se, a gasite je na sledeći način:
Glava kuće i domaćin slave prvo se prekrsti, uzme čašu vima i zahvati kašičicu vina iz nje i izlije u fitilj sveće kako bi se polako ugasila. A drugi način je da domaćin uzme koru slavskog kolača, namoči je u vinu i sa njom ugasi fitilj, a zatim tu koru slavskog istavite i čuvate sa tim komadom sveće na neko posebno mesto u vašem domu gde će stajati do sledeće godine.
- Ovaj ostatak od slavske sveće možete da koristite i kada dođe sveštenik da osvešta vodicu i dom pred Vaskrs i kada se porodica moli. Poželjno je da se ta sveća do sledeće slave skroz iskoristi, ali u slučaju da ostane, onda je pravilo da se odnese u crkvu i zapali pre liturgije - rekao je sveštenik Pravoslavne crkve za Naj ženu.
Naši stari su verovali da se po dimu ugašene slavske sveće mogu tumačiti određene prilike u kući – ako dim ide pravo u vis, dobar je znak, a ako krivuda može se očekivati bolest u kući ili kod stoke. No, ovo je samo jedno od mnogobrojnih verovanja našeg naroda, iz davnina.
BONUS VIDEO
povezane vesti
