Kao u nekom filmu, sve se tako brzo odigralo. Tijana nije stigla ni da reaguje, ni da misli, samo je osetila jak bol koji kida njeno telo. Njena trudnoća je bila urednada sve do drugog ekspertskog ultrazvuka. Tada su joj lekari pronašli hematom od sedam centimetara i zbog njega je imala konstantvno krvarenje od 28. aprila do tog 6. juna kada se Tijana i porodila.
Tog dana je bila kod svojih roditelja i sve je bilo super. Probudila se oko 6 časova i otišla do kupatila u kome je u roku od par sekundi osetila nenormalne bolove u celom telu. Kako kaže Tatjana, to su bile kontakcije i znak da je porođaj upravo krenuo.
- U tom momentu sam shvatila šta se dešava i uspela da ostanem pribrana. Nekoliko sekundi pre no što sam videla njenu glavicu, osetila sam bolove, a onda su mi noge utrnule. Ipak, uspela sam da uhvatim moju "palčicu" u ruku i spasim je sigurne smrti udarcem o tlo. Ona je bila toliko mala da je mogla da stane u moju šaku - prepričava pravu filmsku scenu.
Kada se rodila, mala Mila je imala svega 670 grama i 31 centimetar je bila dugačka.
- Kad sam je uhvatila počela sam da se tresem. Moji roditelji su bili tu, tata je pozvao Hitnu pomoć, a mama je pritrčala da je pridrži dok ne dođe sanitet. Sećam se da sam razmišljala samo "nemoj sesti" jer bih sela na nju. Mislim da mi je kroz pet do 10 sekundi bila na šaci. U tim trenucima su svi bolovi prestali - objašnjava Tatjana dodajući da se Mila rodila na rođendan njene mame, odnosno svoje babe kojoj je bila najlepši poklon, a ubrzo je stigla i Hitna pomoć.
"Borila se kao krdo lavova"
- Mama je držala bebu dok su joj sekli pupčanu vrpcu, Milu su prebacili u novosadsku dečiju bolnicu, a mene u porodilište Betanija. Bila sam fizički dobro, a psihički... Osećala sam se tupo najpre. Pregledali su me i pustili kući posle dva dana, bez deteta, Mila je bila na respiratoru u bolnici. Dok sam još ležala u porodilištu, gledala sam kroz prozor kako očevi i majke odlaze kući sa svojim bebama, a ja sam izašla bez nje. Dolazak kući bez deteta je jedna od najgorih slika koje pamtim iz cele situacije - priča mlada mama.
Svoju ćerku Milu nije uspela da vidi čitavih 22 dama, a devojčica se borila kao lav.
- Skinuta je sa respiratora posle tri dana. Do 13. jula je počela potpuno sama da diše. Inače, iz inkubatora je izvađena 10. avgusta, baš na dan termina. Na neki način se i rodila na svoj termin - napominje Milina mama.
U bolnici je bila 73 dana
Milu je zahvatila i infekcija koju je pobedila za samo pet dana.
- Davali su mi da je viđam po tri sata dnevno. Desilo se i to da je predamnom dva puta prestala da diše. Ipak, ispostavilo se da bebe u tom stanju zaborave da dišu, pa i za to primaju terapiju. I eto, gram po gram i dan po dan... Posle 73 dana, 17. avgusta, otpustili su nas sa Instituta sa 1.930 grama i 40,5 centimetara. Mila je otpuštena kao zdravo dete, bez dijagnoze, što je zaista veoma, veoma retko. Mila je dokaz da su čuda moguća. Ona je čudo Božije - priča emotivno Tatjana.
Mlada mama je zahvalna beskrajno doktorima, sestrama na Institutu u Novom Sadu, na odeljenjima intezive i neonatologije, doktoru Spasojeviću, Velisavljevu, Mladenoviću, sestrama Tanji, Bojani, Slađi i Tamari, koji su pazili Milu kao svoje dete.
- Jedna majka im je zauvek zahvalna. Naša priča ima srećan kraj. Želim isto da poželim svima koji se nađu u sličnoj situaciji. Ja sam verovala i moja Mila, moja Sila, moja milost Božija je živi dokaz da su čuda moguća, ako veruješ u njih - poručuje presrećna majka dodajući da njena beba sada već "velika" i da ima 3.170 grama i da je duga oko 45 cm, prenosi Telegraf.
BONUS VIDEO
povezane vesti
