U našem narodu postoji mnoštvo rituala vezanih za venčanje. Pojedini ih smatraju nepotrebnim, drugi na njih gledaju kao na bezazlene i simpatične, pa primene neki koji im se dopada, dok ih treći izuzetno poštuju i obavezno sprovode na svadbenom veselju.
Današnje vreme je takvo da mladenci često žele da svadba bude intimija sa dosta manje zvanica. Ipak, naše staro verovanje glasi da će nam oni donesi sreću i radost u život.
Buklija ima posebnu namenu i posebno mesto u domaćinstvu i tradiciji. Pri objavljivanju svadbe se poziva upravo buklijom. Napuni se rakijom, dok se u južnim krajevima Srbije sipa i vino, okiti se venčićem od cveća, koje vremenom vene, se ne skida, dok se ne pozove i zadnji gost i svadbarskim peškirom, ako je u pitanju ženidba, a ukoliko se radi o udaji, onda se stavlja maramica od nekog finog materijala i pozivar kreće od kuće do kuće da poziva rodbinu, komšije i prijatelje
Shutterstock
Običaj je da se prvo pozove kum a zatim sari saveti, pa tek onda sve ostale zvanice. Najbitnije je da osoba koja je započela pozivanje, to i završi do kraja.
Kada se uđe u nečiji dom, domaćin ga sačeka i onda se zamenjuju zdravice, pozove na veselje, a domaćin popije iz buklije i nazdravi, što znači da je na pozivnicu odgovorio potvrdno i da će doći na veselje.
Pozivar nakon obavljenog rituala, napušta kuću i ide dalje. Pozivar ne može da bude osoba ženskog pola, a pozivar je ulavnom otac, brat ili deda. Ovaj običaj pozivanja, karakterističan je još uvek za seoska područja, dok se u gradu, ovaj vid pozivanja, uveliko izgubio.
Zanimljiv je i običaj, da se na dan svadbe ostavlja jedna kuća, koju treba poslednju pozvati na veselje. Uglavnom, uzima se porodica, koja je dobrostojeća, ne misli loše domaćinu i mladencima. Takođe, u narodu kruži verovanje, da bukliju iz kuće, ne treba nikome davati da je koristi, osim članovima domaćinstva.
BONUS VIDEO
