Mnogi na lutriju gledaju kao dar sa neba i kao veliku sreću koja im je falila u životu, ali onda kada dobiju, kao Milan, shvate da je novac samo zlo koje može čoveka da snađe.
Milan P. (52) iz sela u blizini Ostružnice jedan je od onih koji je dobio više od pola miliona evra na lutriji pre nekoliko godina i za MONDO je otkrio na šta je potrošio novac, da li je to zaista takva sreća kao što mnogi misle i da li je nešto od te vrtoglave cifre ostalo.
Milan je i pre lutrije voleo malo da se kocka
On je prodavao poljoprivredne mašine, ima dvoje dece i oženjen je, ali ima i unuke, Milan je ispričao kako se odigrao
- Nisam ništa predosetio, računao ili sanjao brojeve, niti izmišljao metode. Uvek sam voleo da kockam iz zabave, ali nikada nisam dobio toliku sumu. To je istovremeno trenutak sreće i straha kada sam saznao za dobitak. Bio sam ponosan, znao sam da sa tim parama mogu da obezbedim decu i unuke. Ali, sve vreme mislim da će mi neko reći da je sve šala, da nisam dobitnik. To se nije desilo. Kada sam video novac na svom računu, to je neverovatan osećaj. Još neverovatnije jeste što je sve došlo tako s neba - kaže MIlan P.
Za kratko vreme u selu su saznali ko je dobitnik velike cifre
Po njegovim rečima, on se sa svojim ukućanima dogovorio da nikome ne kažu za dobitak, ali tajna nije ostala dugo sačuvana.
- Teško je ćutati o nečemu takvom. Svi čuju da je bio neki dobitak, pa povežu. Još ako skontaju da vas nigde nema tih dana, to je onda to. Svi smo odmah bili u nekom grču, imamo tajnu, ne smeš ni sa kim ni radost da podeliš, a ne možeš ni da ćutiš, kada svi znaju. Žena je imala svoje ideje, sin je mislio da sve treba da se uloži u neki novi posao za koji mi nikada nismo čuli i ništa ne znamo, snajka je mislila da sve treba da se ostavi unucima, opšti haos. Ljutili su se što sam mislio da ja treba da odlučim - priča Milan P.
Svi su hteli malo da se ogrebu
U početku smo se svi stiskali, ali brzo smo počeli da trošimo. Odjednom nam je trebalo sve, i mašine, i odvojena kuća, i stan u Beogradu, i svakom svoja kola, kaže Milan.
- Kada se po selu saznalo ko je dobitnik, svi su počeli da nas gledaju drugačije. Video sam da se niko ne raduje, već te samo gledaju nekako drugačije. Ako ih častiš i kupiš pivo, krenu da ti pričaju svoju muku, ne bi li im pomogao više. Neki su pitali za pomoć, neki su hteli da savetuju, ali svi su hteli da se ovajde. Prija ti kada se nepoznati ljudi raspituju, kada te ljudi gledaju, okreću se za tobom, ali brzo shvatiš da to nije dobro - kaže naš sagovornik za Mondo.
Deca su prestala da rade, samo su visila po internetu
Kako kaže, on je hteo sve da nadoknadi, da "bude gospodin", da može da kupi sve što želi. To je najpre bio novi automobil, garderoba i nekretine.
- Kao da me neka sila gonila da se toga oslobađam, jer sam znao da je palo sa neba. Ulagao sam ja novac i u poslove sa nekim mesarama i poljoprivrednicima, ali tu je došlo do lošeg kalkulisanja. Stavljao sam nešto u banku na štednju, ali su to deca sve pokupila. Ništa nisu htela da rade, samo da šefuju. Ja sam to video ali nisam smeo ništa da kažem, odmah se posvađamo. Žena je znala da imam neku drugu sa strane, počelo je da joj smeta što i tu idu pare - kaže Milan P.
Nisam neki bajni biznismen
Nije umeo da raspolaže tako velikim parama i znao je da će mu razni "rođaci i prijatelji" doći glave. Kada ga pitaju kako je uspeo da proćerda tolike pare, pokušava da objasnim da "ne postoji bogatstvo koje ne može da se potroši", kaže on.
- Znam da me mnogi u selu nisu voleli, da su mislili da sam kockar i neradnik. Hteo sam da im pokažem da nije tako, da živim dobro, da sam nešto uspeo. Kupovao sam odela za koja nikada nisam čuo, samo zato što su skupa. Ali, sve to nije strašno, treba čovek i to da doživi. Glavni problem je što sam počeo mnogo da se kockam i to je počelo da utiče na moju porodicu. Kao da sam hteo da zaboravim da na odgovornost, jer šta god uradim sa parama, neko će da me krivi. Ja nisam neki biznismen, ekonomista, pa da znam šta je najbolje - kaže Milan P.
Kako je došlo, tako je i otišlo
Kako kaže, bilo je ljudi kojima je pomogao, ali na "jednog kome pruži pomoć dolazilo je njih petoro sa tužnom pričom", pa se naljute ako ne dobiju to što su tražili.
- Ima mnogo ljudi koji misle da sam zaslužio tu nesreću, ali ja ništa loše nisam uradio, nisam nikome ukrao, pošteno sam dobio pare. Dao sam crkvi jedan deo para i od tada mi je lakše. Sve je krenulo da se topi i nestaje velikom brzinom. Sve u svemu, novac nam je trajao dve godine. Sada nismo potpuno bankrotirali, ali nema novca kako je bilo. Može da se kaže da smo tamo gde smo bili na početku. Kako došlo, tako i otišlo. Kada smo se malo rasteretili, mislim da su nam odnosi u porodici popravili - dodao je on.
Ipak, da su iskustva nakon dobijanja na lutriji različita potvrđuju slučajevi Beograđanke M.A. koja je dobila kola i stan na lotou pre nekoliko godina i kako kaže, njena porodica i ona nastavili su da žive sasvim običnim životom.
- Kada smo dobili novac, oko 300.000 evra, deca nisu ni znala. Prvo smo platiili dugove koje smo imali, a zatim kupili nova kola, jedna za nas četvoro. Zatim smo sinu koji studira stomatologiju kupili stan. Najveći deo novca će otići na njegovo školovanje. Nismo želeli ništa da menjamo, da kupujemo skupe stvari, samo da olakšamo sebi život i tako je i bilo. To gledamo kao poklon. Znamo da su to pare veće nego što svi zaradimo za dve godine - kaže za MONDO Beograđanka M.A.
Lepo su potrošili novac
Prema njenim rečima, najvažnije za svakoga kome se desi ta sreća da dobije veliki novac, jeste da ne misli da je to bogatstvo kome nema kraja i da su time svi problemi rešeni.
- Mi smo bili svesni šta je za nas najvažnije, a to je obezbeđivanje krova nad glavom i školovanje. Nismo ni od koga krili koliko smo dobili i na šta smo dali pare. Mnogi su nas pitali zašto nismo otišli na putovanja po svetu, prijateljice su imale spisak tretmana koje bi uradile sa tim novcem. To je možda u redu za nekoga ko to zarađuje i ima svakodnevni priliv, kod nas to nije bio slučaj, bili smo toga svesni i dali smo novac za najvažnije stvari - kaže M.A.
