Bekstvo od rata
Nur Inajat Kan je rođena 1. januara 1914. godine u Moskvi u Visoko-Petrovskom manastiru u blizini Kremlja. Njeno ime znači "svetlost ženstvenosti", ali su je rođaci od milja zvali "Babuli".
Ovo je bilo mračno vreme za Evropu. Prvi svetski rat je bio u toku i na kraju je odneo 14 miliona života. Norovi roditelji napuštaju Rusiju i traže utočište u Engleskoj. Njena majka, Ora, je Amerikanka, a otac je iz Indije.
U Londonu se rađaju još tri brata i sestre devojčica o kojima svakodnevno brine starija sestra Nur.
Kada Nur imala 6 godina, porodica odlazi u Francusku i tamo počinje život iznova. Useljavaju se u veliku kuću na periferiji Pariza. Nurov otac, Hazrat, kuću naziva Fazal Manzil, što znači "Kuća blagoslova". Postaje idilično mesto, puno muzike i meditacije. Nur od malih nogu je slušala da je najvažnija stvar koju možemo da uradimo u životu da služimo drugima.
- Na ovaj način postajemo minijaturne verzije boga, ovde na Zemlji - objasnio je njen otac.
Deca su se igrala u bašti i volela da sede na prednjim stepenicama i gledaju svetla Pariza. Često su ih posećivali gosti i rituali sufizma (zbirni naziv za različite mistične struje u islamu). Ovih dana svi se oblače u svečane indijanske nošnje i održavaju se mini koncerti za goste.
Godine 1927. Hazrat odlučuje da se vrati u Indiju. Nedostaje mu zavičaj. Posle nekoliko meseci razdvojenosti, Nurina majka dobija pismo. Njen muž je umro. Nije mogla da se nosi sa gubitkom i izolovala se od cele porodice. 13-godišnja Nur počinje da vodi brigu o kuću i preuzima ulogu majke. Ona se brinula o svojoj brojnoj braći i sestrama.
Umetnička delatnost
U slobodno vreme pisala je pesme i kratke priče . Ovde je ona bežala u umetnost kada su joj kućni poslovi postali opterećenje.
Po završetku škole, Nur je studira psihologiju na Sorboni. Istovremeno, je pohađala i nastavu na muzičkoj akademiji. Počinje da zarađuje pisanjem priča za decu. Njene priče objavljuju se u nedeljnoj rubrici „Le Figaro”, a 1939. godine Nur debituje sa knjigom „Dvadeset priča o džakata” koja izlazi u Engleskoj. Imala je samo 25 godina.
Sreća i mir ne traju dugo, rat ponovo menja planove mlade žene.
Nur se pridružila vojsci
Umesto da unapredi svoju karijeru nakon što je Francuska objavila rat nacistima, Nur beži u Englesku. 1940. Ona donosi odluku koja će joj zauvek promeniti život. Iako je muslimanka i veruje u potpuno nenasilje, odlučuje da se pridruži ratnim snagama u Engleskoj.
U bombardovanom Londonu, Nur se pridružuje redovima Ženskog vazduhoplovstva. Ona dobija obuku za radio-operatera i jedna je od prvih žena koja se specijalizovala u ovoj oblasti.
Dok Nur uči Morzeovu azbuku, posmatraju je tajne službe koje traže ljude koji znaju nekoliko jezika. Special Operation Ekecutive je organizacija koju je osnovao Vinston Čerčil da bi pomogao pokretima otpora u zemljama pod nemačkom okupacijom . Njihova misija? Sabotaže, nabavka oružja i novca, sve za jačanje otpora.
Nur je pozvana na intervju u kancelariju SOE-a. Ona čuje da će posle treninga biti poslata u okupiranu Francusku. Neće dobiti nikakvu zaštitu jer neće biti u uniformi. Ako je uhvate, streljaće je.
Nur bez oklevanja odgovara sa "da".
Obuka i prva misija
Ova 26-godišnjakinja počinje da trenira kako bi je pripremila za ulogu tajnog agenta. To je klasična špijunska škola. U njoj uči kako da koristi oružje, eksploziv, provaljuje u sobe, ubija u potpunoj tišini, traži doušnike i komunicira pomoću kodova.
Dobija pseudonim Madlen .
Konačno, naređenja stižu u Englesku. Nur treba da napusti zemlju. Dobija lažni pasoš i nešto novca. Takođe nosi pištolj i nekoliko tableta, uključujući i jednu sa cijanidom. On počinje svoju misiju.
Kada 16. juna avion sa Nurom preleto je Lamanš.
Nakon sletanja, ona stiže do Pariza i postaje član jedne od najvećih špijunskih mreža u Evropi, kodnog naziva „Prosper“. Započinje radio prenos. Tragedija se dešava u roku od nedelju dana od Nurovog dolaska. Gestapo privodi agente koji su do sada rukovodili radom mreže. Nur prikuplja informacije o izdaji i kasnijim hapšenjima. Onda je iz štaba zovu i insistiraju da se vrati u zemlju.
Previše je bilo opasno.
Međutim, ona se nije slažila. Svesna je da je to poslednja veza između Londona i Pariza.
Sredinom avgusta, Nur ostaje poslednji britanski agent u Parizu . Samostalno obavlja poslove koje je prethodno obavljalo šest radio-operatera. Naredna tri meseca se igra mačke i miša sa Gestapoom.
Seća se šta je naučila tokom obuke. Često menja svoju lokaciju, obavlja samo kratke prenose, pa čak i stalno menja svoj izgled farbanjem kose. Njeni prenosi pomogli su Londonu da donese strateške odluke o nabavljanju oružja, namirnica i novca za pripadnike francuskog pokreta otpora. Zahvaljujući informacijama, britanski agenti su organizovali i evakuacije ranjenih pripadnika pokreta.
Nacisti su znali za postojanje te žene i čak su čuli njene prenose, ali nisu mogli da je uhvate.
U Londonu su njene kolege i pretpostavljeni šokirani efikasnošću Nure. Većina radio-operatera je uspela da preživi oko 6 nedelja. Nur je radila više od tri meseca. Njene poruke su bile precizne, a njeno poznavanje koda odlično.
Njena situacija postaje sve opasnija. Sredinom oktobra sprema se da napusti svoju funkciju. Ona dobija informaciju da joj je organizovan let za Veliku Britaniju. Kraj misije.
Ali neko je odaje.
Zatvor
Kasnije se ispostavilo da je njena adresa prodata Nemačkoj za 100.000. franaka. Zahvaljujući kupljenim informacijama, Gestapo hapsi Nur i zadržava je u svom štabu. Ona pokušava da pobegne. Nažalost neuspešno. Nekoliko nedelja kasnije pokušava ponovo. Ona se penje na krov nakon što je uspela da se provuče kroz prozor na plafonu ćelije.
Da je bila uspešna, bila bi to jedna od najspektakularnijih bekstava iz Drugog svetskog rata. Nažalost, sudbina nije bila naklonjena mladom agentu. Žena je prozvana kao "izuzetno opasnim zatvorenikom" i postaje prvi agent koji je poslat u nemački zatvor. Sleće u Pforchajm, gde provodi narednih 10 meseci.
Drže je u samici sa lancima na rukama i nogama. Ne može ni da jede ni da se opere. Redovno je tuku, muče i ispituju. On ne otkriva ni jedno ime, niti daje neprijatelju bilo kakvu informaciju o mreži. U noći 11. septembra, Nur je izvedena iz ćelije. Stavljaju je u auto i voze se prema Karlsrueu, gde su joj već tri drugarice. Žene odvode na železničku stanicu i stavljaju u voz.
U ponoć stižu u Dahau i odvode ih u koncentracioni logor. Bila bi to veoma duga noć za Nur. Ženu šutiraju i tuku. Kada više nije bila u stanju da pomeri svoje slabo telo, naredili su joj da klekne. SS stražar puca pravo u glavu.
Njene poslednje reči bile su "Liberte".
U Engleskoj, njena majka i brat su sanjali isti san. Nur im je došla okružena plavim svetlom da im kaže da je slobodna.
Cenjen posle smrti
16. januara 1946. Nur dobija najviši francuski "Croik de Guerre". Tri godine kasnije, 1949., Engleska joj dodeljuje drugu nagradu, Nur je posthumno označena kao "Džordž Kros".
Zašto se Nur naziva princezom? Njen predak je bio vladar Karnatake iz 18. veka. Njen doprinos ratu počeo je da se prepoznaje u većim razmerama tek nakon objavljivanja knjige Šrabani Basua „Princeza špijun” 2006. godine.
- Za Nur, nacistička ideologija i pogrom su bili suštinski zli i odvratni. Oni su bili u suprotnosti sa vrednostima verskog sklada sa kojima je vaspitana kroz učenje svog oca - napisao je autor knjige.
BONUS VIDEO