Mogu li BAKA i DEKA da zamene vrtić: Jelena Holcer o VAŽNOJ ulozi u životu dece, oni sve PONAVLJAJU što rade stariji

Jelena Holcer, pored, sada već dugogodišnjeg iskustva u svojoj profesiji, stručnjak je, čiji je odgovor veoma tražen. Pored potrebnih profesionalnih odrednica, njen stručni savet je neizostavno i topao, ljudski i emotivan, što je čini omiljenim biranim pedagogom na području gde radi i šire.

Pedagog Holcer je govorila za portal Penzionisani.rs, gde možete pročitati ceo intervju, o tome kako odnos između najstarijih i mlađih generacija utiče na dete i koliko je važno za detetov život.

Bake i deke imaju životno iskustvo stečeno tokom godina, te ih je naučilo "pravim" vrednostima života.

- Oni mogu da vide širu sliku i sagledaju "šumu umesto pojedinačnog drveta". Njihovo poznavanje istinskih vrednosti omogućuje im da postave prioritete i ne troše se više na ono što je prolazno, nevažno, lako promenljivo (kao što su dečije ocene, na primer) - ispričala je Holcer.

Ona kaže da baba i deda imaju dovoljno vremena, nikuda ne žure, strpljivi su i posvećuju se svojim unucima sa punom pažnjom.

- Oni su odavno prevazišli teškoće oko usklađivanja poslovnih i porodičnih obaveza, manjak novca, manjak vremena, višak problema i stresova - kaže Jelena Holcer.

Da li baka i deka mogu da zamene vrtić?

- Vrtić ima edukativnu i socijalnu funkciju. Edukativnu funkciju bake i dede mogu zameniti jer sve što dete uči u vrtiću, mogu ga naučiti i oni. Međutim, socijalnu funkciju ne mogu zameniti niti babe i dede niti roditelji.  Odnosno, najveći nedostatak dugog boravljenja sa babama i dedama i jeste upravo nedovoljan broj socijalnih kontakata sa vršnjacima sa kojima bi se dete igralo, takmičilo, učilo da se svađa i miri... i niz socijalnih veština koje niko ne može da mu nadomesti osim vršnjaka - objasnila je Holcer.

Deca usvajaju onaj model ponašanja svojih roditelja koji je bio najdominantniji.

- Pri tom, ne kopiraju toliko naše (roditeljske) pouke, poruke, reči i uputstva koliko način na koji se sami ponašamo. Odnosno, oni kopiraju naša dela, a ne slušaju mnogo naše reči. Ovaj obrazac se vidi u mnogim primerima, počevši od toga koliko i kakve prijateljske odnose mi uspostavljamo pa sve do toga kako mi slavimo praznike, kakav je naš pristup problemima, ili kako mi reagujemo na stres... Sve to predstavlja model koji će dete nesvesno ponavljati, ili ukoliko je model bio izazito nepovoljan po dete, onda će ga ono svesno menjati, trudeći se da izbegne greške koje je videlo u svom detinjstvu, od nas, svojih roditelja. Upravo zato, način na koji se mi ponašamo prema našim roditeljima, u značajnoj meri utiče da se po tom modelu sutra ponašaju naša deca prema nama - rekla je pedagog.

BONUS VIDEO