Moj sin je GEJ i hoće da paradira, ne znam šta da radim? Pet ZANIMLJIVIH odgovora na PISMO NAŠE ČITATELJKE

Na naš mejl je stiglo mnogo odgovora u nadi da će ženi proširiti vidike i pomoći joj da prihvati da joj sin voli isti pol, čak se javila i jedna žena sa sličnim "problemom" koji je mori takođe.

Mi smo odvojili pet odgovora i pet različitih stavova na ovu temu.

Na linku ispod možete da pročitate pismo naše čitateljke od juče.

Aleksandar iz Kanade se javio i lepim rečima pokušao da objasni kako da se jedan roditelj nosi sa novonastalom situacijom u porodici.

" Ako se samo malo potrudi da pročita, ili konsultuje sa psiholozima i lekarima, lako će ustanoviti da ništa i nigde nije pogresila u vaspitanju, takođe ga i Beograd nije "pokvario". Biti "gej" je prirodno stanje i ne može da prođe. Jedini način ja da nastavi da voli svog sina i da poštuje njegovo fizičko stanje. Ništa ga ne sprečava da bude uspešan i pošten čovek i dobar domaćin.

Mnogo više štete na njegovo mentalno stanje i budućnost nanosi nerazumevanje i suzbijanje od porodice. Čak i te predrasude komšiluka ne bi trebale da budu od nekog značaja, ako se o tome već priča, bolje bi bilo da im se razjasni da je to prirodno stanje, izvestan procenat ljudi je jednostavno takav, i da to nije ništa sramotno. Kažu religiozni ljudi "ali to je greh". U svakom slučaju čak i ako je shvaćeno kao greh, oproštaj se traži od Boga, nikako od ljudi.

Mi živimo u Kanadi već mnogo godina, imamo nekoliko prijatelja koji su "gej" i nikom ništa ne smeta čak iako se muško i muško ili žensko i žensko, venčani i imaju decu. U vrtiću u koji ide naša unuka sa njom u razredu je i dečak (možda gej), jedan dan dođe obučen kao devojčica, a posle nekoliko dana opet kao dečak i niko se oko toga ne uzbuđuje ili komentariše. Čak je jedanpurt rekao i da mu je uzor u oblačenju naša unuka. Da li je "gej"? Zašto bi to bilo važno, najvažnije je da njegovi roditelji razumeju njegove potrebe.

Naravo da bi tu pomoglo i školsko vaspitanje na tu temu, ali to je druga priča.

Lep pozdrav za zabrinutu majku, možda će joj ovo malo pomoći, Saša."

Još jedna čitateljka, Jovana iz Barande je poželela da na neki način pomogne našoj čitateljki, te joj uputila sledeće:

"Pročitala sam pismo na sajtu i mnogo me je potreslo. Iskreno ne bih volela da budem u koži ovog deteta čija se majka nada da će jednoga dana, možete misliti "postati normalan". Ovo je tako tužno. Šta uopšte znači biti normalan i da li je ovo normalan stav jednog roditelja. Verujem da nije lako prihvatiti istinu, ali čovek treba da bude otvoren".

Marija iz Beograda je takođe dala svoje viđenje ove situacije.

"Osetila sam potrebu da odgovorim Vašoj čitateljki koja je uputila molbu za pomoć. Jednostavno je potrebno da prihvatite svoje dete i pružite mu svu podršku i pomoć jer ga okruženje neće maziti. Dovoljno će imati prepreka u životu koje će morati da prebrodi, koje su mu nametnute. Najbolje je da se razgovara sa detetom, da mu se objasni i Vaša strana, kao i druga. Što se Prajda tiče, to je stvar izbora da li je će ići ili ne. Postoje mnogi pripadnici LGBTQ+ populacije koji podržavaju ovakav način protesta za prava, ali i mnogi koji ne vole ovaj vid izražavanja. Svakako je na kraju dana bitno da se i deca i roditelji slažu jer najveća podrška ipak dolazi iz kuće, tačnije, najbitnija je."

Svako ima svoj stav po pitanju ovog "problema" sa kojim se suočava majka dvadesetogodišnjeg dečka. 

Čitateljka Ana se našla u sličnoj situaciji, ali sa ćerkom, te je poželela da da svoj "sud".

"Toliko mi je žao ove jadne žene da ne mogu da pričam. Sa ćerkom godinama nisam u kontaktu, otišla je u Holandiju. Ja to nikada neću prihvatati. Mislim da mi se ona sveti. Uvek smo bili skladna, pravoslavna porodica, a ona nas je obrukala. Ne bih mogla da je primim u kuću, a da dođe sa devojkom. Meni je to neprihvatljivo. Tako je kako je, nadam se da je srećna i da će se opametiti jednog dana, da će naći nekog muža i praviti porodicu."

Vladimir iz Vladičinog Hana je veoma burno reagova da tako nešto uopšte može da se uzme u razmatranje, budući da se to u njegovim krajevima kategorički odbija i osuđuje.

"Moj sin da bude takav nastran, izopačen, ne dolazi u obzir! Odrekao bih ga se preko novina. Zna se šta su prave srpske vrednosti žena, deca i crkva. Ja to u kuću ne bih primio ni da mi je poslednje. Da se ja pitam, odavno bih sve to isterao iz naše lepe Srbije i sve vezano za ono što Zapad propagira."

BONUS VIDEO