U svetu koji slavi osmeh, snagu i večni optimizam, ranjivost se doživljava kao greška. Naučene smo da se smejemo čak i kad bismo radije plakale, da kažemo „dobro sam“ i onda kada duša vrišti.
Svuda oko nas slike sreće: savršene porodice, putovanja, tela, brakovi, karijere. Ali ono što ne vidimo su neprospavane noći, tihi strahovi, osećaj praznine koji se ne može filtrirati.
Mentalno zdravlje nije samo odsustvo bola – to je sposobnost da ga prepoznamo, razumemo i prihvatimo. Psihoterapija nije slabost, već znak da volimo sebe dovoljno da ne trpimo u tišini. Razgovor, iskrenost i podrška nisu luksuz. Oni su način da vratimo dah.
Zato danas, umesto da stavite još jedan filter, pokušajte iskrenost. Pogledajte se u ogledalo bez potrebe da budete „okej“. U redu je ako niste. Ne morate da dokazujete snagu. Jer prava snaga nije u tome da nikad ne padnemo. Prava snaga je u tome da ustanemo – ali ovaj put, polako, s ljubavlju prema sebi. Ne morate da se smejete svaki dan. Ponekad je dovoljan jedan trenutak iskrenosti da počne ozdravljenje.
