Sveti Vasilije Ostroški, veliki pravoslavni svetitelj i čudotvorac, slavi se svakog 12. maja. Njegove mošti počivaju u steni urezanom manastiru Ostrog u Crnoj Gori, mestu koje okuplja hiljade ljudi svih vera i nacija, u potrazi za isceljenjem, smirenjem i duhovnim odgovorima.
Vernici koji dolaze na Ostrog ne dolaze praznih ruku – ponesu ulje, tamjan, pamuk, a najčešće – par belih vunenih čarapa. Naizgled jednostavan dar, ali sa dubokom simbolikom.
Prema starom narodnom predanju, Sveti Vasilije svake noći ustaje iz kovčega i tiho hoda po stenama manastira, moleći se za narod. Veruje se da u tim molitvenim šetnjama svetac nosi upravo one čarape koje su mu vernici ostavili. Mnogi svedoče da se čarape koje su ostavili cele, ujutru pronađu pocepane – kao da ih je neko zaista nosio. Zbog toga su bele vunene čarape postale tihi zavet i izraz duboke vere, predat svetitelju na dar.
Šta sve treba poneti na Ostrog
Pored čarapa, ljudi donose i ikone, krstiće, spiskove sa imenima dragih osoba, molitve i zahvalnice – sve ono što žele da dodirne svetinju i što nose u srcu. Svi darovi se ostavljaju kraj kivota Svetog Vasilija, uz tihe molitve, nadu i suze.
Kapija ljubavi: Mesto za zavet dvoje
Ostrog je i mesto ljubavi. Po predanju, par koji prođe kroz manastirsku kapiju držeći se za ruke, ostaće zauvek zajedno. Zato mnogi zaljubljeni, najčešće budući mladenci, stoje u redu – tiho, nasmejani, dok se dodiruju dlanovima. Veruju da će im svetac blagosloviti brak i podariti ljubav koja traje.
Više od svetitelja – uteha za sve koji traže svetlost
Sveti Vasilije Ostroški nije samo čudotvorac – za mnoge je uteha, snaga i oslonac u najtežim trenucima. Ljudi se na Ostrog vraćaju drugačiji, sa mirom u očima i verom u srcu. A priče o isceljenjima, neočekivanim ozdravljenjima i duhovnim preobražajima, prenose se i danas – od usta do usta, od srca do srca.
