Veliki petak, dan Hristovog stradanja, ne sme se provesti u radosti, proslavama niti bogatoj trpezi – čak i ako se niste držali celog Uskršnjeg posta. Ovaj dan traži tišinu, skromnost i duboko poštovanje.
Iako je za većinu neradan dan i svojevrsni početak prazničnog raspoloženja, Veliki petak nije vreme za slavlje, okupljanja ni bogate obroke. Po crkvenom kanonu, tog dana se jede samo najprostija hrana – na vodi: bareno povrće, sveže ili sušeno voće, hleb, med, bareni pirinač.
Zabluda je da su dozvoljene grickalice, posni keksi, krekeri ili napolitanke – iako su „posni“, sadrže ulja, margarin ili želatin, što ih čini neprikladnim za ovaj dan. Nisu preporučeni ni ratluk ni žele bombone.
U mnogim domovima u Srbiji greškom se na ovaj dan sprema riba i krompir salata s uljem – ali prema pravilima pravoslavne crkve, ni to se ne preporučuje.
Još jedno staro verovanje kaže da se na Veliki petak ne sme dodavati so u jelo, jer se time „sipa so na Hristove rane“. Hrana se jede rukom, bez noža i viljuške.
Za one koji poste strogo, preporuka je potpuno uzdržavanje od hrane i pića sve do zalaska sunca. Deca, trudnice i bolesni su izuzeti od ovog pravila.
Ovo je dan kada se ne govori mnogo, ne smeje naglas i ne planira ništa veliko. Dan kada se svet na trenutak zaustavi – u tišini, molitvi i poštovanju.
