Vaskrs je najveći i najvažniji praznik u hrišćanstvu – dan kada se slavi pobeda života nad smrću, odnosno Hristovo vaskrsenje. Ipak, poslednjih godina sve češće se, umesto verske simbolike, u prvi plan guraju šareni ukrasi, jaja i – vaskršnji zeka.
Zeka je postao neizostavan u izlozima, reklamama, dekoraciji domova i čak na uskršnjim čestitkama. Ali, postavlja se pitanje – šta on uopšte ima sa hrišćanskim praznikom?
Otac Predrag Popović, pravoslavni sveštenik, izazvao je lavinu komentara kada je prošle godine pred Vaskrs na svom Instagram profilu podelio jasnu poruku:
"Jedini pravi simbol Vaskrsa je Gospod Isus Hristos. Kada bolje razmislimo, zec kao simbol praznika zapravo je uvreda – ismevanje Hristove žrtve i ljubavi."
On upozorava da uvođenjem zečeva, jaja i ostalih "slatkih" detalja – Vaskrs gubi svoju duboku duhovnu suštinu i postaje deo potrošačke kulture.
Printscreen/Istorijski zabavnik
"Zečevi jesu nežna i čista stvorenja, ali simbolično nemaju veze sa Vaskrsom. U mnogim paganskim mitologijama predstavljaju plodnost i prolećni ciklus života. I upravo ta zapadna simbolika se uvukla u hrišćanske praznike. Božić i Vaskrs imaju samo jednog pravog nosioca – Hrista. Niti deda mraz, niti zeka", navodi otac Predrag.
Dodaje i da simbol pravog Vaskrsa, pored Hrista, jeste Beli anđeo koji na fresci iz Mileševe pokazuje prazan grob – jasnu poruku vaskrsenja.
Zec – paganski simbol proleća i plodnosti
Iako se ne pominje u Bibliji, prisustvo zeca u prolećnim praznicima ima duboko korenje u paganskoj tradiciji. U mnogim drevnim kulturama zec je bio simbol novog početka, života i plodnosti.
Jedna stara legenda iz anglosaksonskih krajeva objašnjava zeca koji nosi jaja: boginja proleća Eostera (po kojoj je i "Easter", engleski naziv za Vaskrs) pronašla je ranjenu ptičicu i da bi je spasila, pretvorila je u zeca. Taj zec, zahvalan, položio je jaje – kao simbol zahvalnosti i novog života.
Dakle, iako je zeka postao neizostavan deo "uskršnje priče" na Zapadu, njegova simbolika nije hrišćanska, već paganska – što je za mnoge, poput oca Predraga, problem.
Na kraju, ostaje pitanje – da li ćemo Vaskrs nastaviti da doživljavamo kao duhovni praznik ili samo još jedan dan za kupovinu i ukrašavanje?
