Porodica Grujičić za "Naj ženu" o životu borca rođenog sa 470 grama: Vuk je silno želeo da preživi i dobije već izgubljenu bitku!

Uz loše prognoze koje su pratile brojne operacije, ovaj dečak ne odustaje od života i svakodnevno napreduje.

Vuk danas ima devet godina i izrastao je u pravog borca, a nedavno je dobio i brata Nikolu.

Njegova otac Stojan se za "Naj ženu" priseća kako su izgledale Vukove prve godine života.

- I pored uredno praćene trudnoće, supruga Aleksandra nikada neće zaboraviti prve reči koje je čula odmah nakon porođaja "Beba nije preživela". Tog dana nas je savladala tuga i bol - priseća se Stojan.
 
Međutim, jedan poziv lekara vratio je ovom bračnom paru osmeh na lice i to je rečenica koju nikada neće zaboraviti - Vuk je preživeo!

- Nekoliko dana sam bio prepolovljen pokušavajući na obe strane da budem jači nego što sam bio ikada u životu. Doktori su mi govorili da su Vukove prognoze jako loše i objašnjavali da je bolje da moja supruga ne zna da je dete preživelo jer će najverovatnije umreti - ispričao je Stojan za "Naj ženu".

Sina su prvi put videli u inkubatoru

Ipak, Aleksandra je nepažnjom medicinske sestre saznala da je njen sin živ!

Već tog dana, po prvi put, njih dvoje su mogli da vide Vuka, koji je bio u inkubatoru.

 

- U trenucima dok je ležao u inkubatoru i dok je doktorka govorila da neće preživeti do sutra, ja sam gledao u flaster koji su sestre nalepile, a na kom su bila iscrtana srca. Pitao sam da li možemo da tu stavimo njegovo ime, što su one odmah prihvatile – priča Stojan.

On dodaje da je, dok je Aleksandra bila trudna, akušerska sestra je jednom prilikom stavila ruku na njen stomak i rekla: "Unutra spava beba Vuk".

Od tog momenta, pa nadalje na njegovom inkubatoru stajalo je ime Vuk, koje je često bilo okruženo srcima.

- Hvala sestrama na toj ljubavi i energiji koju su one slale tim malim flasterom, ali velikom porukom - rekao je Vukov otac.

 

Kuća-bolnica-posao i spavanje po smenama

Prve tri godine Vukovog života prodica Grujičić provela je na relaciji kuća-bolnica-posao.

Stojan za "Naj ženu" ističe da je taj period bio izuzetno stresan, ispunjen brigom, litrama kafe i lošim snom.

- Spavali smo po smenama. Iz bolnice sam išao na posao i sa posla odlazio u bolnicu. Kući smo trčali da se okupamo, odnesemo veš i donesemo nove stvari. Nije postojalo vreme, dan i noć, bili su to dani bez prestanka. To je period brige, kafe, loših sendviča, tako u nedogled - priča Vukovov tata.

Stojan navodi da se tokom prve godine takvog načina života ugojio čak 30 kilograma.

Greška lekara skupo ih je koštala

Grujičići se nevoljno prisećaju prvih godina Vukovog života, kada su obilazili doktore po Srbiji u nadi da će naći lek za njihovog sina, koji je imao i po 50 epileptičkih napada dnevno.

- Jednog dana smo presekli i uputili se na daleki put, da probamo da rešimo problem u Dečijoj univerzitetskoj bolnici u Rimu. Ne mogu da vam opišem opterećenje tog poduhvata i puta, jer je epilepsija jako stresna, kako za decu tako i za roditelje. Napade mogu da isprovociraju čak i svetiljke na putu. Ne znate da li će određena muzika ili bilo koji zvuk iz okoline, poput prolaska motora bez auspuha, da izazove taj neki okidač kad mozak ne zna da se odbrani od količine informacija i odluči da se resetuje napadom - objašnjava otac.

Stojan napominje da je u Italiji Vuk dobio adekvatnu terapiju i da se njegovo stanje sa epi napadima ubrzo nakon toga stabilizovalo.

 

Međutim, pored činjenice da su Vuka vodili kod raznih doktora na brojne preglede, u njegovom slučaju napravljen je jedan propust.

Mališan je greškom poslat u operacionu salu, jer je jedan doktor verovao da dečak ima probleme sa želucem.

- Zamislite doktora koji vam daje dijagnozu koju nije ispitao i šalje dete na komplikovanu operaciju želuca bez ikakve potrebe. Godinama nakon toga, moj sin nije mogao da sedi zbog isečenog stomaka i stomačnih mišića, a imaće probleme za ceo život. Sve to smo prijavili i na tome se i završilo - kazao je Vukov otac i dodao da je to samo još jedan jedan problem sa kojim moraju svakodnevno da se bore.

U porodici Grujičić kuca još jedno srce

Porodica Grujičić je pre nekoliko meseci postala bogatija za jednog Nikolu.

Za razliku od prve trudnoće, druga je bila visokorizična, te je Aleksandra bila primorena da leži u krevetu i miruje.

- Jedva smo se izborili da bude kod kuće, a ne u bolnici. Vule je dečak kome je potrebna 24-časovna pažnja. Nije dete koje možete da ostavite u sobi i odete da radite nešto drugo - objasnio je Stojan i dodao da je zbog toga imao dosta problema.

Dolazak Nikole na svet sa sobom je doneo poteškoće, jer Stojan u početku nije mogao da uzme bolovanje, kako bi vodio računa o svojoj deci.

 

- Na kraju sam uspeo da uzmem bolovanje, godišnji i sve ostalo što sam mogao da iskoristim kako bih bio kod kuće uz njih dvoje. Život je surov i ne prepoznaje takve specifične situacije. Teško je i kad nemate ko da vam priskoči u pomoć, svi su opterećeni svojim životima. Sreća pa je sve bilo kako treba. Sad u ovoj porodici kuca još jedno srce i ima još više ljubavi - ispričao je Stojan za "Naj ženu".

Kako izgleda jedan običan dan u porodici Grujičić?

Porodica Grujičić je za "Naj ženu" opisala kako izgleda jedan njihov običan dan i kako održavaju njihovo domaćinstvo dok se staraju o deci.

- Dan je napet i pretrpan obavezama, jer život ne zna da čeka. Supruga i ja godinama zbog svih obaveza i zadataka jako malo spavamo. Par sati sna u komadu čist su luksuz. U našoj kući se dan ne završava kad deca legnu u krevet. Zato što tad navali sve ono što je do tad bilo na čekanju. Supruga i ja često pijemo prvu jutarnju kafu posle 23 sata. Posle kafe nas čeka sređivanje kuće, onlajn posao, organizacija rasporeda, Aleksandra sprema ručak za sutra i pomaže mi oko rešavanja raznoraznih problema vezanih za naše Udruženje "Samostalnost za decu sa problemima u psihomotornom razvoju". Ujutru dok idem na posao često me savlada umor u autobusu i zato se često i šalim Tviteru kada napišem: "Probudite me kod Slavije kako bih otišao na posao" - prepričao je Vukov otac.

 

Stojan se potom nadovezao i na to kako se supruga i on staraju o deci, te je napomenuo da su mu ona na prvom mestu.

- Pored toga, Nikola se brzo uklopio u naš već naviknut ritam života. Polako shvata da će i on dobiti da jede kad Vuk završi, pa strpljivo čeka svoj red i više nema plakanja. Trudimo se da kao porodica što više vremena provodimo zajedno i često u Vuletovoj sobi napravimo mali izlet, sedimo na podu, donesemo sve igračke i slikovnice i zajedno se družimo - kaže on.

 

Iako mnogi govore da mališani traze mnogo pažnje, Stojan ističe da beba nije ni 10 odsto onoga što je Vuku potrebno, ali da na kraju dana, dok gleda decu kako tonu u san, pomisli samo jedno:

- Tada znam da sam nasrećniji čovek na svetu i da se takva ljubav ne može kupiti svim parama ovog sveta. Budimo se umorni, ali nam snagu za novi dan daje naša sloga i ljubav - zaključio je Vukov ponosni tata za "Naj ženu".