Pravoslavna crkva, trećeg dana Božića, molitveno se seća Svetog prvomučenika - arhiđakona Stefana.
Stefan je bio Jevrejin, i to pripadnik onog dela jevrejskog naroda koji su živeli u grčkim oblastima i govorili grčkim jezikom. Bio je u srodstvu sa apostolom Pavlom, koji u vreme Stefanovog mučeništva još uvek nije spoznao istinu Hristovog učenja.
Ovo je jedna od rasprostranjenijih slava na našim prostorima, a značajna je i zbog toga jer je prva nakon Božića.
Za nju se vezuje nekoliko običaja - tog dana se iznosi božićna slama iz kuće koja se prethodno pažljivo pomete. Ona se nikako ne baca jer se veruje u njenu plodotvornu moć, već se stavlja u voćnjak, pčelinjak ili privredne zgrade. Metla se više ne koristi za druge svrhe već se čuva u kući jer se veruje da ona donosi zdravlje. U Banatu i Sremu su božićnu slamu uklanjali već odmah po ponoći na Stevanjdan.
Slamu su uklanjale žene, po pravilu ćuteći – da se ne čuje kako odlazi Božić. Negde su to žene radile i nage, jer je postojalo verovanje da tako u kući neće biti buva.
