SRBIN koji živi u PEĆINI 18 godina kod Pirota tvrdi da virus ne bira mesto, pa se vakcinisao

Uprkos malim šansama da se inficira, odlučio je da se preventivno vakciniše.

U vreme kada se nismo ni navikavali na koronavirus, Panta Petrović je odlučio da se izoluje od ljudi i živi u udaljenoj planinskoj pećini. Rezidencija 70-godišnjeg starijeg čoveka iz Pirota nalazi se u Staroj planini. Srbin tamo spava na klupi i plastu sena, hrani se plodovima prirode i koristi zarđalu kadu za toalet.

Srbin menja prebivalište prema sezoni. Leti mu je dovoljna kućica na drvetu, zimi voli da nastani svoju pećinu. Nalazi se na planinskom brdu, do koga se može doći nakon strmog uspona. S ljudima se sreće samo povremeno, obično kada odluči da ode u grad da pronađe ostatke hrane koju lokalno stanovništvo baca u smeće.

Kada je pre godinu i po dana posetio grad, srpski pustinjak je saznao da je svet napala pandemija. Čim je Petrović saznao da su vakcine protiv virusa dostupne, odmah se vakcinisao. On sada širi prosvetljenje i poziva ljude da se ne plaše da učine isto.

Prema rečima srpskog penzionera, virus ne bira i može da dođe "ovde u moju pećinu", rekao je on za AFP. Petrović ne razume galamu koju ljudi izazivaju oko vakcine i veruje da je to najbolji način da se oprosti od pandemije. On čak želi da ubrizga treću dozu vakcine i ohrabruje ljude da učine isto. - Pozivam svakog građanina da se vakciniše - rekao je on.

Petrović je neko vreme radio kao radnik na crnom tržištu u Pirotu i inostranstvu. Svoj život nazvao je "užurbanim" pre nego što se preselio u prirodu i priznao da je bio nekoliko puta oženjen i da je imao šestoro dece sa četiri različite žene .

Međutim, on nije bio zadovoljan gradskim društvom i sve se više izolovao od njega. On je rekao za AFP da je njegovom odlasku u pećinu prethodio prirodni razvoj . - Nisam bio slobodan u ovom gradu. Uvek vam neko stoji na putu, bilo da se svađate sa suprugom, komšijama ili policijom. Ovde mi niko ne smeta - objasnio je svoju odluku da se preseli u planine.

Petrović živi od hrane koju nađe oko pećine, poput pečuraka i ribe iz lokalnog potoka. Međutim, on takođe pešači do centra grada, gde sakuplja ostatke. U poslednje vreme njegove posete gradu su sve češće, pa je vakcina za njega bila logično rešenje .