Na prste možete da izbrojite koliko prijatelja vam je ostalo? Nemojte da očajavate, to bi moglo biti dobro za vaše zdravlje

Može li manji krug prijatelja biti tajna dugog života? Istraživanja pokazuju da se mnoge vrste, uključujući ljude i životinje, s godinama povlače iz društvenih aktivnosti. Ova pojava, poznata kao "društveno starenje", mogla bi imati evolucijske prednosti. Novo istraživanje Centra za istraživanje ponašanja životinja sa Univerziteta Egzeter otkrilo je da smanjenje društvenih kontakata može pomoći u očuvanju zdravlja, piše New York Post. 

Naučnici su proučavali grupu odraslih ženki rezus makakija kako bi istražili povezanost između starenja, društvenih veza i zdravstvenih rizika. Koristili su modele društvenih mreža za merenje "društvene centralnosti" – ukupnog broja društvenih partnera i vremena provedenog u druženju. Kombinujući te podatke sa simulacijama zaraznih bolesti, istraživači su analizirali može li manji broj društvenih veza smanjiti rizik od infekcija, posebno kod starijih jedinki s oslabljenim imunitetom.

Shutterstock

 

Rezultati su pokazali da stariji makaki koji su imali manje društvenih kontakata ređe obolevaju od zaraznih bolesti, što ukazuje na "zaštitni učinak" društvenog povlačenja u starijoj dobi. Erin Sirakusa, koautorka studije iz Centra za istraživanje ponašanja životinja, ističe: "Naša istraživanja sugerišu da smanjenje društvenih kontakata kod starijih životinja, pa tako i ljudi, ima snažnu adaptivnu prednost."

Kod starijih jedinki, imunološki sistem slabi, povećavajući rizik od infekcija. Međutim, analiza je pokazala da stariji makaki ređe obolevaju nego njihove mlađe kolege. "Ovaj balans između koristi i troškova menja se tokom života, što može dovesti do promena u društvenom ponašanju", objašnjava Sirakusa, "Iako su starije jedinke osetljivije na bolesti, podaci su pokazali da su stariji makaki pretrpeli manje infekcija nego mlađe jedinke."

Autori studije upozoravaju da, iako smanjenje društvenih interakcija smanjuje rizik od zaraze, postoje infekcije koje se mogu preneti čak i tokom vrlo kratkog kontakta. Slično ponašanje uočeno je i kod ljudi. Prema anketi iz 2022. među 2000 Amerikanaca starijih od 55 godina, 75% ispitanika izjavilo je da im se društveni krug smanjio s godinama, a gotovo polovina (48%) je prekinula prijateljstva s barem tri osobe u poslednje dve godine.

Shutterstock

 

Iako manji društveni krug može smanjiti rizik od bolesti, potpuna izolacija donosi brojne zdravstvene probleme. Svetska zdravstvena organizacija proglasila je usamljenost ozbiljnom pretnjom zdravlju, u poređenju sa pušenjem 15 cigareta dnevno. Dugotrajna izolacija povezuje se sa teskobom, depresijom, slabljenjem imunološkog sistema, srčanim bolestima, pa čak i smanjenjem volumena mozga.

Zaključak istraživanja sugeriše da je optimalno rešenje smanjiti, ali ne potpuno eliminisati društvene interakcije, kako bi se postigla ravnoteža između smanjenja rizika od bolesti i održavanja mentalnog zdravlja.

Bonus video: