Porodiljsko bolovanje otvara se neposredno pre termina predviđenog za porođaj. U pitanju je posebna vrsta odsustva, koja se dodeljuje radi porođaja i oporavka porodilje pre povratka na posao.
Međutim, neretko se dešava da porodilje smišljaju načine da produže porodiljsko bolovanje, a nije retka situacija da mame to rade na pogrešan način.
Baš ovu temu je na svom Tviter nalogu pokrenula jedna korisnica koja je napisala:
- Ali majke koje dele savete kako dete namerno dovesti u podraženo stanje (ostaviti gladnog, nenaspavanog, uzeti cuclu…) pred komisiju za produženje porodiljskog. Podrška ženama koje se vraćaju sa porodiljskog je loša. Mora da se menja. Rizikovanje traume svom detetu nije način.
Pravo na zdravstvenu zaštitu predstavljaju i osnovna prava radnika. Međutim, nakon isteka regularnog porodiljskog bolovanja, očito da mame i same podležu zloupotrebi zdravstvene zaštite, ali i neracionalnim savetima, kako bi obmanule komisiju a psihičko i fizičko zdravlje sopstvenog deteta izložile riziku.
Bilo je i žena koje su se šokirale saznanjem da su pojedine mame spremne da izgladnjuju i "maltretiraju" svoju decu da bi produžile svoje porodiljsko bolovanje.
- Preneti ženama da je moj nasmejani mališan koji je komisiji tapšao dobio 3 meseca produžetak, jer je komisija gledala izveštaje lekara, a ne raspoloženje deteta. Kakvi glupsoni od ljudi, svašta baš - napisala je jedna korisnica ove mreže, pričajući svoje iskustvo u nameri da dopre do mama koje šire pogrešne savete.
Bilo je i pojedinaca koji su iznosili svoje jako kritikujuće stavove. Gde su se osvrnuli na majke sa decom sa stvarnim i teškim problemima koja se bore za svoja prava. U odnosu na njih, jedna Tviter korisnica tvrdi da mame koje pokušavaju da zloupotrebe položaj nakon porođaja, treba da se srame i da se "boje" za svoju budućnost, jer je to što rade vrlo sramono.
- Kako se samo ne boje Boga, karme, univerzuma... u šta god da veruju? Neke žene čija deca stvarno imaju smetnje i probleme ne mogu da se izbore za svoja prava a neko izmišlja deci dijagnoze, stvarno smo oboleli kolektivno.
Bilo je i onih majki koje nikada nisu čule za ovakve slučajeve i koje nisu krile svoje iznenađenje.
- Pa gde srećete takve roditelje, vaspitače, vrtiće... 8 godina imam decu, neki moji prijatelji, rođaci i kolege imaju decu pa nikad nisam čula da se porodiljsko prodžava jer je dete na komisiji plakalo. A bila sam na toj komisiji i produženo mi je bolovanje bez ikakvih skandala.
Na kraju dolazimo do zaključka da ne može svaki cilj da opravda svoje sredstvo. Svesno dovoditi dete do namernog neraspoloženja i plačljivosti je nedopustivo, jer može da bude po njega traumatično.
Šta vi o tome mislite?