Elza Skjapareli danas je manje poznata savremenica čuvene Koko Šanel. Stvarale su u isto vreme, živele u Parizu, rušile tabue, menjale društvenu svest. Obe su utrle put savremenoj ženskoj modi ali su do kraja ostale ljute protivnice u borbi za modni presto. Dilemu je rešio magazin Tajms koji je 1934. proglasio Elsu za najbolju kreatorku visoke mode dok je Koko završila na drugom mestu.
Italijanka Elza Skjapareli (1890-1973) rođena je u Rimu, živela u Londonu i Njujorku da bi se 1922 nastanila u Parizu. Imala je strast prema luksuznim tkaninama i ženskoj odeći protkanoj sa malo fantazije, ponekad čak i nadrealnoj. A kako apetit dolazi sa jelom tako je i društvo poznatih kubista i umetnika nadrealista u kome se kretala bilo plodno tlo za rasplamsavanje njenih ideja. Rađali su se i zajednički projekti. Često su joj Salvador Dali, Žan Kokto i Kristijan Bero dizajnirali tkanine i detalje.
Dizajnirala je za jake i nezavisne žene i privukla poznate kupce, kao što su Valis Simpson, Marlen Ditrih, Ketrin Hepbern, Greta Garbo, Loren Bekol, Gala Dali, Džindžer Rodžers, za Me Vest je dizajnirala garderobu za film.
Godine 1927. već je imala svoj atelje, a do 1932. 400 zaposlenih koji su godišnje proizvodili 7.000-8.000 komada odeće.
Profimedia
Njena modna imperija je rasla ali dizajn je ostao centar njenih interesovanja. Svaka kolekcija pričala je bogatu priču pozajmljujući iz umetničkog i svakodnevnog, mešala je dragoceno i obično, nadrealno i simbolično. Njene kolekcije imale su teme, “Komedija del arte”, “Cirkus”, “Stani, gledaj & slušaj”…Njena najpoznatija saradnja počela je 1930. sa Salvadorom Dalijem. Nastali su legendarni komadi- kostim sa džepovima fiokama, šešir u obliku cipele, haljina sa naslikanim jastogom. Na kaputima, nakitu i večernjim haljinama predstavljeni su crteži Žan Koktoa. Tada je nastala i torbica sa svetlosnim efektima koja je naravno radila na baterije.1937. lansirala je parfem “Schoking” i šoking ružičastu boju.
Karijeru je započela ručno pletenim džemperom sa crno- belim motivom mašne. Jednostavna ali radikalna ideja . Vog ga je odmah proglasio za remek delo a u Americi je postao modna zvezda za svega nekoliko meseci.
Profimedia
Ne zaboravite da do 1930. žene iz dobrostojećih porodica nisu zaista imale potrebu za dnevnom odećom. Praktičnost je bila nebitna. U tom periodu žene postaju produktivnije i trebala im je odeća koja im daje slobodu kretanja. Tada se javlja i podela na dnevnu i večernju garderobu.
Od 1929. Elza uvodi razne inovacije materijala, krojeva i detalja. Učinila je rajsfešlus vidljivim na kombinezonima, iznedrila prvu večernju haljinu, kilote, reverzibilnu crno belu haljinu, aerodinamične krojeve sa vešto smeštenim karnerima, ekscentrične šešire, poput Mad cap koji je toliko kopiran da je Elza skoro zažalila što ga je kreirala.
Kolekciju trikotažnih komada koji su je proslavili upotpunila je kupaćim kostimima, odećom za plažu i aksesoarima. Motivi su bili neočekivani poput apstraktnih kornjača i skeleta. A ona prva kreatorka visoke mode koja je dizajnirala kupaći kostim.
Od tada su kolekcije išle jedna za drugom po četiri godišnje. Istraživanje novih materijala dovelo je do revolucionarnih tkanina poput rodofana koji je proziran nalik današnjoj plastici i izgužvane veštačke svile nalik kori drveta.
Profimedia
Njena uzavrela kreativnost koja je šokirala javno mnjenje bila je zaustavljena Drugim svetskim ratom. U svetlu novih potreba kreirala je kombinezon sa rajsfešlusom i velikim džepovima koji su trebali da zamene ručnu torbicu, kaput sa integrisanom tašnom, haljinu sa dva lica. U julu 1940 bila je na turneji po Americi. Bez obzira na rat i ponudu čuvenog muzeja Moma da ostane kao direktorka modnog odeljenja vratila se u Pariz. Pomagala je Francusku ali je rat ipak provela u Americi. Kad se vratila 1945. pokušala je da nastavi. 1946. izbacila je revolucionarnu kolekciju namenjenu ženama koje su sve više putovale, a koja se bazirala na šest haljina, kaputu sa dva lica i tri sklopiva šešira. Iako je prikazala nedovršenu kolekciju pobrala je sve pohvale. Uz sav trud morala je da prizna da se svet visoke mode promenio i 1954. zatvorila je svoju modnu kuću i napisala autobiogrfaiju “Šokantan život”. Koko je utrla put onome što danas zovemo praktično a Elza je širom otvorila vrata modnom svetu za neograničenu slobodu stvaranja i svaku vrstu eksperimenta.
