Žene zavide prvoj ženi na Mesecu: Poznata modna kuća čije krpice obožavaju Srpkinje joj kreirala odelo, ovo je savršeno

Odelo je sletelo. Ovo je svemirsko odelo koje je dizajnirala Prada i koje će nositi prva žena i prva osoba afroameričkog porekla koja će kročiti na Mesec, dok pravi svoje prve korake na Mesečevoj površini. Prema NASA-i, taj istorijski trenutak mogao bi da se dogodi već u septembru 2026. godine.

,,Axiom Space" je zauzvrat angažovao Pradu za pomoć u isporuci ovog ključnog komada opreme kako bi se postigao taj cilj. Pioniri smo nove ere u istraživanju svemira, izjavio je Rasel Ralston, izvršni potpredsednik ,,Axiom Space"-a za izvanzemaljske aktivnosti, putem saopštenja pre otkrivanja rezultata saradnje jutros. Takođe je dodao: Prvi put koristimo stručnost iz drugih industrija kako bismo stvorili bolje rešenje za delovanje u svemiru.

Osoba koja je osigurala Pradi poziciju u prvi redovima u novoj svemirskoj trci je Lorenco Berteli, glavni marketinški direktor Prada Grupe i direktor korporativne društvene odgovornosti. Rekao je za Vogue putem mejla: Partnerstvo sa ,,'Axiom Space'-om bilo je bez presedana. Posebno sam ponosan na naše timove koji su radili na pružanju prilagođenih rešenja za povećanje udobnosti i fleksibilnosti astronauta.

Na juče otkrivenim slikama ne postoji Pradin logo koji bi označio ulogu italijanske kompanije u stvaranju svemirskog odela. Ipak, bilo slučajno ili namerno (a sigurno je namerno), snažna silueta odela ima nekoliko upečatljivih crvenih linija na svojoj inače beloj površini. One odražavaju dizajnerski motiv Pradine tehničke linije Linea Rosa, koja je prvi put razvijena za opremanje njenog jedriličarskog tima za ,,America’s Cup", Luna Rosa. Na italijanskom, Luna Rossa prevodi se kao Crveni Mesec.

Prema zajedničkoj izjavi ko-kreatora svemirskog odela, njihova saradnja bila je posebno usmerena na dizajn spoljašnjeg sloja opreme i izradu materijala. Kada stigne na Mesec, odelo će omogućiti njegovim astronautima da izdrže ekstremne temperature na južnom polu Meseca i podnesu najhladnije temperature u područjima koji se nalaze u trajnoj senci najmanje dva sata.

Astronauti će moći da izvodi svemirske šetnje najmanje osam sati. Performanse su prioritet u dizajnu, ali u saopštenju se navodi da je Prada takođe doprinela oblikovanju izgleda onoga što će verovatno postati jedan od najprepoznatljivijih odevnih predmeta na planeti.

Navodi se da su ,,Axiom"-ovi inženjeri konsultovali italijanske modne stručnjake o tome kako proizvesti odelo koje bi vizualno inspirisalo buduće svemirske misije. Dodano je: Pradina stručnost omogućila je napredne tehnologije i inovativne metode šivanja kako bi se premostio jaz između visoko inženjerske funkcionalnosti i estetski privlačnog belog spoljašnjeg sloja.

Ova ekspanzija 'Pradasfere' izvan naše atmosfere samo je jedan mali korak u okviru celokupnog projekta Artemis. Zajedno sa partnerima iz privatnog sektora kao što su ,,Axiom", Prada i ,,SpaceX"—koji je razvio Sistem ljudskog sletanja (HLS) kojim će Artemis III transportovati nekoliko hodača po Mesecu do i iz njegove orbite – NASA koristi Artemis za uspostavljanje tehnologije i protokola transporta koji mogu omogućiti budućim generacijama istraživanje dubokog svemira, pa čak i posetu Marsu. Možda je čak i ova saradnja inspirisala poslednju Pradinu kolekciju stvorenu za superheroje u eri algoritama.

MARCO BERTORELLO / AFP / Profimedia

Berteli takođe razmišlja o dugoročnim ciljevima, a tim povodom je izjavio: Predložili smo ,,Axiom"-u nove procese tkanja sa visokoefikasnim nitima ili gotovo bešavnu proizvodnju koja bi mogla da ponudi zanimljiva buduća rešenja za tim svemirskih odela.

Astronauti odabrani za posadu nadolazeće misije još nisu objavljeni, međutim, NASA je već izjavila: ,,Za dobrobit celog čovečanstva, NASA i njeni partneri poslaće prvu ženu i prvu osobu afroameričkog porekla na površinu Meseca sa Artemisom." Kada se to istorijsko sletanje dogodi, oni će postati prvi koji će hodati po Mesečevoj površini od Džina Cernana u decembru 1972. godine. Ukupno 12 astronauta sletelo je na Mesec, svi u kratkom periodu između prvog sletanja Baza Aldrina i Nila Armstronga 1969. godine i te konačne misije Apolo 17, tri i po godine kasnije. 

 

 

Bonus video: