Zoran Kalezić, pevač čija je karijera je bila duža od 50 godina imao je prilike da sarađuje sa mnogim kolegama. Jedan od onih sa kojima je počeo bio je i Toma Zdravković, a tokom života su postali i bliski prijatelji.
Zoran je jednom prilikom kazao i da ga je Toma zamolio da baš on održi govor na njegovoj sahrani.
"Kada je odlazio moj kum Toma, rekao mi je: ‘Nemoj da ke*aju tamo o meni, ti ćeš da se oprostiš od mene. Ti ćeš da kažeš nešto’. Kakva je to počast. Kakva je to obaveza. Tada sam se oprostio od Tome, tad sam shvatio da odlazi čovek koji je želio da ode, on više nije želio ovozemaljski život i principe koje mu doktori zadaju. Nije smio da puši i pije alkohol. Žao mi je što više nema ljudi kao što su Toma, Šaban… Njih ne treba žaliti jer su sebe napravili besmrtnim. Dok god traje muzika traju i oni“, otkrio je pevač svojevremeno.
Osim sa Tomom, blizak je bio i sa prerano preminulom Silvanom Armenulić. Na početku karijere mu je upravo ova koleginica pomogla, a koliko ju je poštovao govori i činjenica da je svoj hit “Jednoj ženi koje nema više”, posvetio njoj.
Jednom prilikom je otkrio i kako je nastala ova pesma. Naime, nakon Silvanine smrti Zoran se zatekao i jednoj kafani, a pevačica je pevala jednu od njenih najpoznatijih pesama „Noćas mi srce pati“. Kroz suze je uzeo salvetu i napisao tekst svoje numere. Ipak, nije želio da je odmah objavi već je sačekao dve godine, kako bi dokazao da nije iskoristio trenutak medijske pažnje.
Pesma je osvojila prvu nagradu 1978. godine na čuvenom festivalu Ilidža, a Zoran je tek kasnije otkrio da je Silvana bila inspiracija za njegove stihove.
"Bila je velika dama, lafica, izvanredan pevač. Takva osoba se rađa jednom u 100 godina“, pričao je Zoran Kalezić o Silvani.
Možda vas zanima…
povezane vesti
