U zaključku njihovog izveštaja jasno je stajalo: “Šanti Devi prvi je dokaz reinkarnacije.”, zapisao je Dr. K. S. Ravat čovek koji je sa Šanti napravio poslednji intervju, samo četiri dana pre nego što je umrla.
Šanti Devi rođena je 1926. godine u Delhiju, glavnom gradu Indije. Sve do četvrte godine nije progovorila ni reč, a kada je progovorila, počela je pričati o svom “suprugu” i “deci”. Svojim je roditeljima uporno govorila kako “njen suprug” živi u Maturi gde ima krojački salon, a s njim živi i njihov sin.
Roditelji su Šantine priče pripisivali bujnoj mašti. Ali, one su postajale sve detaljnije, vernije i često uključivale činjenice koje dete njene dobi jednostavno ne bi trebalo i moglo znati.
Doktoru je opisala carski rez nakon kog je umrla
Svog je supruga opisivala kao poštenog čoveka koji je nosio naočare za čitanje i imao bradavicu na levom obrazu. Kada je navršila šest godina, zabrinuti su je roditelji odveli porodičnom doktoru. Pred njim je opisala kako je u prošlom životu umrla nekoliko dana nakon problematičnog carskog reza i opisala mu neke detalje operacije. S obzirom da doktor nije imao racionalno objašnjenje za stvari koje je izgovarala Šanti, misterija je za njene roditelje postajala sve veća.
Kroz sledećih nekoliko godina Šanti je nagovarala svoje roditelje da je povedu u Maturu, ali nikom nije želela da otkrije ime navodnog supruga. Naime, u Indiji postoji običaj da žene ne izgovaraju ime svog partnera pred drugima.
No, ime je iz nje ipak “izvukao” profesor Babu Bišančand koji joj je rekao kako će je odvesti u Maturu ako mu kaže ime supruga.
- Ime mu je Pandit Kedarnat Čaube - šapnula mu je u uvo.
Prvi susret sa "suprugom"
Profesor je na to ime poslao pismo, a u odgovoru je stajalo kako je on zaista čovek o kojem celo vreme priča devojčica, ali kako zbog obaveza ne može stići u Delhi. Umesto njega je došao njegov rođak Pandit Kanjimal.
Kanjimal je pak bio toliko impresioniran da je nagovorio Kedarnata Čaubea da što pre dođe u Delhi. To se i dogodilo 12. novembra 1935. godine. Stigao je sa sinom i sa suprugom.
Šanti su predstavili njenog supruga kao da je on brat “njenog supruga”, ali ona se nije dala zbuniti.
- Pa zar vam nisam rekla da ima veliku bradavicu na licu - rekla je majci, te se rasplakala kada je ugledala vlastitog sina koji je sada bio stariji od nje.
Nakon večere, Šanti se uozbiljila i prstom pokazala na njegovu suprugu.
- Zašto si je oženio? Nismo li se dogovorili da se nakon moje smrti više nećeš ženiti - upitala ga je.
Kedarnat je ućutio i oborio pogled. To je zaista bilo poslednje obećanje koje je dao svojoj supruzi. Kedarnat se s porodicom vratio u Delhi uveren da je mala Šanti u prošlom životu zaista bila njegova bivša supruga. Ona je, rekao je kasnije istraživačima, znala intimne stvari koje nije mogao znati niko osim njegove preminule supruge.
Pročitajte još
"Kobile na štiklama da ne koriste lift":Poruka PAKOSNE komšinice ujedinila sve ŽENE iz regiona
Za slučaj se zainteresovao i Gandi
Vesti o reinkarnaciji devojčice proširile su se po celoj Indiji, a na kraju su ušle i u uho samog Gandija. On ju je pozvao i Šanti je u njegovom hramu ostala nekoliko dana. Bilo je to dovoljno da i Gandi shvati da tu "ima nečega".
On je stoga oformio veće od 15 ljudi kako bi naučnim metodama utvrdili je li Šanti zaista reinkarnacija žene iz Mature. Među njima su bili članovi medija i parlamenta. Oni su zajedno s devojčicom 24. decembra 1935. vozom otišli u Maturu.
Kako se voz približavao gradu, Šanti je bila sve bolje raspoložena. Ubrzo po dolasku, Šanti i njena pratnja naišli su na starijeg gospodina. Devojčica ga je odmah prepoznala i sramežljivo im rekla da je to stariji brat “njenog supruga”.
U svom izveštaju veće je navelo da je Šanti sama navodila vozača kroz grad te bez ikakvih problema prepoznavala brojne znamenitosti Mature. Kada je ušla u kuću u kojoj je, kako je tvrdila, živela u prošlom životu, s lakoćom je našla svoju spavaću sobu. Svoje brojne predmete opisivala je rečima i nazivima koji se koriste isključivo u Maturi i okolini tog grada.
Wikipedia
Kasnije istoga dana posetila je i drugu kuću u kojoj je nekoliko godina živela sa suprugom Kedarnatom Čaubejom. Zbunila se kada u vrtu nije pronašla bunar i sakriveni ćup s ušteđevinom. U tom je trenutku Kedarnat otkrio da je bunar još uvek tu, samo je prekriven kamenom, a novac je sam iskopao nakon smrti jednog od svoje braće.
Posetila je i kuću u kojoj je rođena. Prvo je ujnu prepoznala kao majku, no kad je sela u njeno krilo, ispravila se. Njene su sestre, majka i otac zaplakali nakon samo nekoliko razmenjenih rečenica s devojčicom.
Objava izveštaja veća koje je pratilo devojčicu Šanti Devi izazvalo je pažnju širom sveta, posebno u hinduističkoj Indiji u kojoj većina ljudi veruje u reinkarnaciju. Njen je slučaj na zapadu sasvim opravdano izazvao mnogo sumnji i kritika.
Veće je oformljeno u Indiji u kojoj nije bilo pravih naučnika teško da je moglo biti objektivno. Ipak, jedan od njihovih zaključaka bio je da su ljudi ‘blagosloveni’ time što se ne sećaju prošlih života. Naime, Šanti je još godinama bila ‘rastrgnuta’ između ljudi iz sadašnjeg i prošlog života i osećanja koje je imala prema svima njima.
Kroz narednih nekoliko godina Šanti su nastavili da posećuju brojni znatiželjnici, ali i naučnici, stotine njih.
Jedan od najžešćih kritičara ovog slučaja i reinkarnacije uopšte, Šveđanin Sture Lönnerstrand, odlučio je otputovati u Indiju i jednom zauvek stati na kraj ‘ludosti’ oko Šanti Devi. Nakon što je proveo detaljnu istragu zaključio je da je slučaj Šanti ‘jedini dokazani slučaj reinkarnacije dosad’. S njom je ostao u kontaktu sve do njene smrti 1987. godine.
Dr. Ian Stevenson, kanadski naučnik koji se smatra za utemeljivača istraživanja reinkarnacije naučnim metodama o slučaju reinkarnirane devojčice, napisao je:
- Intervjuisao sam Šanti Devi, njenog oca te mnogo drugih svedoka uključujući i Kedarnata, čoveka za kojeg tvrdi da joj je bio suprug u prošlom životu. Moje istraživanje indicira da barem 24 njena sećanja imaju uporište u stvarnim događajima i proverenim činjenicama.
