Spojio lepo i korisno: Zdravko sakuplja plastične boce, a pare troši na putovanja po svetu

Skupljaju li svi ljudi boce zbog novca? Pa i ne. Neki to čine zbog zdravlja i osećaja zadovoljstva. Među njima je Zdravko Delač (70), penzioner iz Virovitice koji još od 2006. svakodnevno biciklom pređe oko 20 kilometara skupljajući boce. Nije to potreba za novcem, već mnogo više.

Skupljanje boca započeo je na sugestiju lekara i prijatelja. Naime, 2006. Zdravku su dijagnostikovani početni znaci depresije pa mu je rečeno da uvede neku vrstu aktivnosti u svoj život. Dobronameran predlog shvatio je ozbiljno i od tada kao terapiju koristi bicikl kojim svakodnevno obilazi svoj rodni grad.

Troši na putovanja

“Skupljanje boca mi više dođe kao razonoda i važnije mi je nego novac. U ovom procesu fokusiram svoje misli na prikupljanje što na mene deluje terapeutski”, kaže Zdravko koji redovno vodi beleške o bocama, piše „Moje vrijeme“.

Od početka ove godine skupio je 65.000 komada od kojih je zaradio 4.550 eura. Bilo je trenutaka kad su sugrađani želeli da mu daju novac, međutim, ovaj penzioner je želeo više. “Rekao sam im da mi ne daju novac, nego da ga poklone siromašnima, a meni moje boce.” Novac koji zaradi skupljanjem boca znao je da pokloni i u humanitarne svrhe ili podeli s ljudima kojima je potreban.

Deo novca Zdravko potroši na putovanja, na primer, išao je u Meksiko, Izrael, Portugal, Pariz, Grčku, Barselonu, Madrid i na Maltu. Na sve destinacije uvek odlazi s grupom ljudi koja dodatno doprinosi doživljajima koje Zdravko rado pamti.

Shutterstock

Meningitis mu odredio sudbinu

Životni put ovog 70-ogodišnjaka nije bio nimalo lak. Naime, pre dijagnoze početne depresije, Zdravko je imao više dijagnoza od kojih je prva bila meningitis od kojeg je oboleo kao beba sa šest meseci. Posledica ovog virusa u tinejdžerskim godinama dovela je do još jedne, jednako ozbiljne dijagnoze – epilepsije.

“Imao sam po 80 napada godišnje koji su mi znatno narušili kvalitet života. Zbog toga sam imao problema sa školovanjem te sam sa 24 godine završio u invalidskoj penziji”, priča Zdravko. S napretkom terapije, danas ima značajno manji broj napada.

„Sada napada predosećam pa ako mi se dogodi da sam na biciklu, na vreme siđem s njega. Na kraju sve dobro prođe”, zaključuje zadovoljni Zdravko.