Želja da pojede običnu smokvu koštala je Vanju Gudca (43) normalnog života, za koji on i cela njegova porodica sada vode pravu bitku. Iako su svi lekari već odustali od njega, jer je Vanja 73 dana u komi zbog nedostatka kiseonika u mozgu, porodica i dalje ne odustaje od njega, a njegova blaga reakcija na pojedine zvukove je u u korist ovoga.
Samo nekoliko sati nakon što je primljen, bolničko osoblje ga je zateklo na podu toaleta. Smokva koju je jeo mu je zapela u grlu, mozak mu je ostao bez kiseonika i završio je u komi. Idilični život porodice Gudac srušio se za samo nekoliko sekundi kao kula od karata.
"Prvih 15 dana njegovog stanja u toj komi bilo je strašno. Doktori su nam govorili da neće preživeti, ali su posle toga pitali kada ćemo da ga vodimo kući. To je kao komad nameštaja", rekla je njegova majka Vera Gudac. Vanja najbolje reaguje na muziku, snimke i glasovne poruke.
"Svaki dan idem kod njega, puštam mu pesme, pozdrave i želje za brz oporavak koje dobijam od nepoznatih ljudi. Najveća nagrada za mene je namigivanje i stisak ruke. Institucije su digle ruke od Vanje, ja neću", rekla je Tatjana Popović Naglić.
Tada se njegov brat oglasio i rekao:
"Svaki snimak, svaka slika koju dobije - mislim da mu je to hrana za dušu, znači nekakav okidač, neka se nada boljem sutra", primetio je za Dnevnik TV njegov brat Vlado Naglić.
Upravo zbog toga njegova porodica veruje da mu se može pomoći.
"Zamolio bih sve koji su voljni, koji su čuli Vanjinu priču, da nam pošalju poruku ako mogu. To može biti čitanje priče, može biti samo pozdrav. Vanja na to odlično reaguje i to je sve što sada možemo da mu damo", rekao je Popović Naglić.
"Glasovne poruke i muzika mogu pomoći"
Marina Raguž, neurohirurg u Kliničkoj bolnici Dubrava, potvrdila je da poruke zaista mogu da stimulišu mozak ljudi u komi.
"Porodica se uvek trudi da razgovara sa bolesnima, da pušta muziku i da na bilo koji način stimuliše bolesne jer ne možemo isključiti da to može da stimuliše mozak", objasnila je ona.
Doktorka je dodala da je u Hrvatskoj zabeleženo nekoliko slučajeva poput Vanjinog.
"Nažalost, ima nekoliko bizarnih slučajeva, a najbizarniji se desio deci. Imali smo kandidata o kome smo razmišljali za duboku stimulaciju mozga - to je bilo dete koje se zadavilo mermerom. Imamo pacijenta, isto je dete, koje je naduvalo balon i ugušilo se", rekla je ona.
U eksperimentalnoj studiji, ona je, zajedno sa još jednim doktorom, probudila oko 30 odsto ispitanika koji su dostigli nivo svesti na kojem su mogli da komuniciraju.
"Da bi neko postao kandidat za metodu, potrebno je da ispuni neurofiziološke, neuroradiološke i kliničke kriterijume. Drugim rečima, moramo da testiramo da li postoji signal između mozga i periferije, u kakvom je stanju pacijent i uradimo razne radiološke pretrage", napomenula je ona.
"Međutim, filmski scenariji u kojima se neko sam probudi posle 15 godina se ne dešavaju, odnosno nema dovoljno podataka da bi se tako nešto medicinski dokazalo. Probudili smo pacijentkinju koja se donekle oporavila, nakon što je godinu dana bila u dubokoj komi", rekla je ona.
"Ljudi poput Vanje su na marginama društva"
"Ljudi poput Vanje su na marginama društva i zapravo nikome ne pripadaju.Nisu palijativni, nisu onkološki i nisu postoperativni pacijenti. Dakle, zapravo ovaj problem nije adekvatno rešen. Bilo bi dobro da se osnuje veliki neurorehabilitacioni centar koji će ovakvim pacijentima pružati adekvatnu negu i gde bi se mogle sprovoditi eksperimentalne metode lečenja", zaključila je Raguž, prenosi Jutarnji list.
