Kada sam bio mali, moj život je bio bedan. A kad sam poraso i bednoća je porasla. Ovaj iskaz dečaka od devet godina samo je jedna u nizu iskrenih i potresnih ispovesti maloletnika iz ustanova socijalnog rada, objavljenih u knjizi „Pozdravi nekog” psihologa Budimira Nešića i Vesne Ognjenović.
Ljudske priče, sudbine, tihi vapaji za nedostajućom nežnošću, neobična poimanja ljubavi i iskonska potreba za pripadanjem, ispisali su stranice ove knjige čije je prvo izdanje objavljeno još 1972. godine. Tokom svog redovnog posla na radnim mestima psihologa u Centru za socijalni rad u Zemunu i Prihvatilištu za decu i mladež u Beogradu (ustanovama koje tretiraju probleme počev od socijalne ugroženosti do najtežih slučajeva maloletničkog prestupništva), autori su beležili odgovore sa testova ličnosti, testova inteligencije, kao i spontane dečje iskaze dobijene preko psiholoških intervjua. Imali su, pri tom, dovoljno ljudske i profesionalne osetljivosti da zapaze rečite ljudske odsjaje o samoći, ljubavi i porodičnom životu, koji često iznenađuju svojom jezgrovitošću.
Mnogo je dece koja pate i iz raznoraznih razloga vape za pomoć, njihove reakcije su različite, manje ili više vidljive,da li to mi uvek možemo da prepoznamo i reagujemo na pravi način?Ili se i mi uplašimo?
Parkovi su najbolji na svetu zato što nemaju ćoškove kao sobe
Devočica, 8 godina.
Shutterstock
....
Moj otac je kovač.
Na štakama sam išao u školu, pitajte učiteljicu. Tukao me vrelim mašicama po tabanima zato što sam u crtanki prekopirao pevca i kokošku, a rekao da sam ja crtao.
Posle sam ga pitao: - Dobro, što si me stvorio kad me mučiš.
Dečak, 14 godina.
...
Dobio ja temperaturu, majka sve plakala i cepala neku bluzu za obloge od rakije. Kaže:
-Tako rade i u bolnici.
Meni žao što plače, pa samo vičem:- Ne boj se mama
neću umreti sigurno, a ona još jače.. Kad
odjednom uđe tata sav pijan, a mama od neznanja
pogleda na sat. Tata poče da viče: - Šta gledaš na sat
božju ti majku, a ona kaže:- Ništa, Simo, gledam da li je vreme detetu lek da dam,
mnogo nam je bolestan.
Ne znam tati šta bi, sede za sto i poče da
plače. Posle klece pored mog kreveta i još dugo je plakao.
Onda sam se ja uspavao i tata kaže da mi je temperatura spala.
Ujutru smo svi zajedno pili čaj od lipe.
To je bio moj najsrećniji doživljaj.
Dečak, 14 godina
"Prvo odbio da pismeno odgovori na temu: Moj
najsrećniji doživljaj.
Kasnije ispričao ovu epizodu"
(Beleska psihologa)
...
Moje dobre strane su u tome što bih želeo
da se vratim kod majke ili oca, što
brinem za njima a oni me ne primaju
Loše strane su mi sve ostalo.
Dečak, 11 godina
Shutterstock
Vanbračno dete, priznato očinstvo.
Majka pre 7 godina otisla u Nemačku
i nijednom se nije javila.
Otac neće ni u kuću da ga pusti.
...
jednom sam ukrala u samoposluzi malu kuću
da buh mami nešto poklonila za Osmi mart,
kao i druga deca.
Ona se uopšte nije obradovala mom poklonu
i samo je rekla:- Hvala sine.
To me je mnogo bolelo i osećala sam se vrlo nesrećnom.
Devojčica, 17 godina
"Oni meni stalno govore:fukso, ***** i slično-kako bi vama bilo
da vam tako kažu"
Ja sam uvek želeo da budem dobar. Nikad
ne bih izdao druga.
A rekli su mi: - Tvoja najveća greška je što si se družio
Dečak,17 godina
Odgovarao zbog više provalnih krađa.
Drugu iz Doma napisao; "Kada odrasteš shvatićeš da te većina ne podnosi"
Više ne bežim od kuće. Mislim da se ne isplati.
Kada sam poslednji put pobegao, bio sam dvadeset dana
van kuće. Jedva su i primetili kad sam se vratio.
A kada sam pobegao, otac počeo da se jada i da
kao žali za mnom. Išao je čak i kod maminog brata
i rekao da sam pobegao od kuće. Ujak
izvadio trideset hiljada i kazao : - Evo ti pare, idi nađi ga.
Moj ćale uzeo pare, utišao u najlepšu kafanu i
sve to stucao.
Za mene ni miliciju nije pitao.
Dečak, 15 godina
"Ocu sam rekao: - Dobro daj me u dom.
Neću da mu stvaram probleme po kući.
A kad se vratim, sa dve plate je lakše"
Shutterstock
...
Majka je htela da me ubije
još dok se nisam rodio
baba mi je spasla život
Deca su me vodila da mi pokažu bunar
u kojem je mama htela da me udavi
kad sam se rodio
Ona kaže da sam lud
otkad sam se rodio
Ne znam ko mi je otac
Osamnaestogodišnjak
Osuđen zbog nanošenja teške telesne
povrede.
Na psihološko ispitivanje doveden iz
Centralnog zatvora i pratnji milicionera.
"Zar se ne plašite da ostanete sami sa njim", rekao je milicioner,
pošto je zamoljen da ne prisustvuje ispitivanju. Kada je ostao sa psihologom, odjednom je grnuo u plač
i tokom celog razgovora nije mogao da se smiri.
Iz dokumentacije psihologa
...
ja sam od svog oca nasledio lošu narav
i nesrećno detinjstvo.
Dečak, 16 godina
Višestruki recidivista
...Imajući u vidu o kakvom se detetu radi, da sam se
po drugi put oženio i imam ćerkicu od 8 godina,
molim vas da se V. smesti u neki od vaspitno popravnih domova,
a rešenjem da se donese da svaki od
roditelja snosi podjednake troškove uz popust.
Ostajem u nadi da ćete brzo dejstvovati..."
(iz jedne molbe upućene Centru za socijalni rad)
...
Pošao bih u svim pravcima
Jer znam
Da negde postoji jedna reka
Puna tajanstvenih krugova
jedna lipa puna tajanstvenih mirisa
Jedan čamac ostavljen u pesku
Koji čeka
Pošao bih u svim pravcima
Dečak, 17 godina
Suđeno mu zbog ubistva oca. Poginuo januara 1968. u
saobraćajnoj nesreći prilikom vožnje ukradenim kolima.
"Većinu vremena u prihvatilištu provodio je crtajući. Krio je da je ubio oca
jer se plašio da će deca da beže od njega.
U jednom trenutku je rekao: "Brzo mi prođe
detinjstvo"
(Beleška psihologa)
...
Ne znam ja zašto se ljudima koji stupaju
u brak izdaje venčanica. Moja mama je
otišla od nas a venčanica je ostala. Eno je u kuhinji na prozoru. Ali šta će nam.
Ne treba nam venčanica. Stvarno ne znam
zašto im daju venčanicu.
Dečak, 11 godina
Odgovor sa testa inteligencije, na pitanje: Zašto se ljudima koji stupaju u brak izdaje venčanica
..
Ja mislim da sam ja jedan od retkih.
Smatram zato što se svi tuže na mene. Ja sam, kako bi rekla moja baba, hoštapler,
koji se druži sa lošim društvom koje ga tera da puši i krade,
mada ja neću.
Samo ponekad hoću.
Dečak, 14 godina
Učestvovao u dve provale
krađe
...
Naljutio se islednik na mene, a nisam imao
takve namere ni na kraj pameti. a taj islednik,
izgleda, dobar neki čovek, svašta je pričao samnom. I tako u razgovoru odjednom kaže on meni:
-Ajd da budeš i ti malo u mojoj koži.
Zamisli, kaže, da si ti narodna vlast
i da treba da se boriš protiv takvih
kao što si ti-sta bi ti, kaže, na primer uradio da
sprečiš krađe? Ja onako razmislim i kažem lepo, ko sad vama:
-Umontiro bi struju u bravama pa
bi ih pustio da probaju, kažem. Čekaj, kaže, a kako ti ono upadaš u radnje. Preko krovova
i plafona, kažem. I čovek se iz stopa naljuti.
Kaže: -Ti si nepopravljiv
Dečak, 16 godina
Višestruki recidivista
...
Moji roditelji su se razveli kada sam pošao u prvi razred osnovne škole. Tata je jednostavno otišao
a da mi ni ruku nije pružio.
Išao sam kod njegove sestre, ali ona mi je rekla da zna da se javljao iz Švedske, ali da je
adresu negde zaturila. Pričala mi je da je tata prošlog avguta dolazio u Beograd na odmor
i da je tu bio mesec dana. Ljutio se što nisam došao da ga vidim. A ja sam ceo proslogodišnji avgust bio u bolnici. Možete i da proverite ako hoćete. Moj tata nije ni pitao za mene. Posle sam išao i kod bake. Mama je išla sa mnom, ali je ostala ispred zgrade.
Baba se isto naljutila što nisam posetio tatu kad je bio kod nje. Dala mi je samo dinar za sladoled. A adresu ne da zato što se tata ponovo oženio i ima srećan brak. Kaže,
ako ti dam adresu, sigurno ćeš mu pisati, pa možeš brak da im pokvariš.
Jedva sam sišao niz stepenice. Uz put smo mama i ja zajedno plakali, ah to je bio poslednji put da plačem za njim.
Dečak, 12 godina
Prima socijalnu pomoć
Majka teško bolesna
U školi dobar i disciplinovan učenik
Želim nešto drugo
želim nešto novo
otići negde treba
i početi sve od početka
a da li posle opet
dolazi dosada
i onda ponovo
lutaj i traži
nešto drugo
zar tako celog života
...
Devojčica, 18 godina
"Noćas sam htela da skačem kroz prozor ali nisam imala snage.Dugo sam stajala pored prozora a noge su mi bile kao od kamena"
Iz dnevnika koji je ona vodila u Prihvatilištu
....
Mama me prevarila, rekla je da će i mene da
vodi u Nemačku i do poslednjeg dana sam živeo u nadi. Jednog dana se mi spremili i
ja spakovao sve. Onda me deda poslao po taxi
kod Vukovog spomenika. Ja izaberem najlepšeg,
jedva šofer pristao. Mama i sestra već bile
pred kapijom kad smo ja i taxi došli. Moje
stvari zaboravile i ja otrčim da ih uzmem.
Kad sam se vratio, nema nikog. samo moj deda
plače pred kućom.A ja
sve mislio on nema suza.
Dečak, 9 godina
U noći između 20. i 21. septembra 1970. godine
pronađen na pijaci Zeleni venac kako spava ispod tezge
Imam oca, ali on ne živi sa nama. Preselio se
u neki drugi grad. Mnoge stvari su mi trebale,
ali nikad nista nisam tražio od njega, da ne bih
uvredio mamu.
...
Jednom je bio ovde, slučajno sam ga sreo na
ulici. Otišli smo u park i seli na klupu. Tata
je hteo da zapali cigaretu, ali nije imao šibicu.
izvadio je iz džepa dve banke i zamolio me da trknem
do ćoska i kupim jednu. Kiosk je bio zatvoren,
bilo mi je žao što se vraćam bez šibice, ali
uplašio sam se da tata ne ode iz parka.
Bio je još tamo.
Tata, rekao sam mu, sačekaj me, idem u onu prodavnicu dole,
tamo ću sigurno naći.
Nemoj, reče mi on, daj mi dve banke, sam
ću negde usput da kupim.
Vratio sam mu te dve banke
On se onda popeo u autobus, i otišao.
Dečak, 14 godina
Bio smešten u dečjem domu u Kragijevcu
kasnije osuđivan zbog džepnih krađa
Na suđenju je otac upitan da li voli sina Odgovorio je:- NE. Kad je čuo
dečak je dugo plakao.
...
Iz dnevnika psihologa
U krađi sam imao dobrih dana, imao sam i
loših. Na primer, danas ne jedem, sutra ne jedem i
zato kad ukradem najedem se za sve ono
što nisam jeo.
Kad imam para kupim novo odelo, a ono bacim
iako sam ga kupio pre dva dana.
Uvek imam samo jedno odelo. Gde da ih čuvam
kad nikad nisam na jednom mestu. Stalno bežim,
čas u Beogradu, čas u Čacku, čas Splitu.
Znam, kad napunim pinoletsvo-sve će ovo
da mi presedne.
Dečak, 13 godina
...
"ne volim miliciju zato što me
stalno vraćaju u Dom. Ne znaju oni, niti me pitaju,
kako je meni tamo".
Nisam kivan na miliciju, dobri su to ljudi,
a sa barabama kao što smo mi, ne treba drukčje.
Niko nije lud da bije poštenog građanina.
A kad smo od ukradenih para kupili
mrtvački sanduk za Krezinog ćaleta, i kad u
nas povatali, nisu nas ni prstom takli. Samo
su rekli: - Dobro, idite kući i da vas više ne vidimo.
Šta onda da budem kivan na njih
Dečak, 17 godina
...
Kući kad me šaljete, ja neću, ja ću opet da pobegnem.
Rekla je da me nikad neće tražiti ako odem.
i još da će me dati u dom. Igrali smo se
konja i brat mi je pao sa ramena, onaj najmlaši, Zlatko.
Uvela me je unutra i isprebijala. Živačana žena, nekad poludi, naročito kad dođe sa posla.
Rekla je da me više nikad, neće tražiti
ako odem, neću da me vodite kod nje...Ja njih sve volim, ali neću tamo.
Otac je otišao pre dve tri godine, sa
drugom ženom. Mnogo je voleo da pije, ode u gostionu,
i tamo traži druge žene.
Tukao me je čim stigne, udarao gde stigne. Mama
kupi vaznu, radi jadna za tu vaznu, a on
sve porazbija. Kupi meni sat za rođendan, pa
mi ga uzme i proda za rakiju. Opet mi kupi,
pa opet proda. I tako nekoliko puta. Donese ono
što mu ostane od plate i da mami, a posle joj ukrade pet hiljada,
hiljadu dinara i sakrije pod dušek.
Nije mi bilo žao kad je otišao, a nije mi ni sad žao.
Što da ga volim kad on nije voleo mene. Nikad
za praznik nije bio kod kuće.
Nemojte da me vodite kući, ja kod nje neću.
Ona je rekla da me nikad neće tražiti ako
odem. Meni je dobro ovde gde sam. Kad me je izvukla,
i kad je rekla idi gde kud znaš, , ja te više neću tražiti, ništa
nisam odgovorio, nisam ni suzu pustio. Otišao sam smesta
a ona mi nije rekla da se vratim. Seo sam na
prvi voz i negde stigao. Prvo u Zagreb. Onda sam seo na drugi voz i ponovo stigao u Vinkovce. Na stanici
sam sedeo na klupi, bio sam gladan i mislio na braću.
Ja njih sve volim, i nju volim, ali neću da me vodite.
Posle sam opet seo na jedan teretnjak i stigao u Batajnicu. Bio
sam mnogo gladan, nisam umeo nista da ukradem, nisam
mogao ni da prosim. Onda sam našao vagon
sa sećernom repom i jeo sam repu. Gadna je,
mislio sam da je slađa, ali bio sam mnogo gladan.
Dečak, 11 godina
Upućen u prihvatilište aktom SUP-a
sledeće sadržine:
-Upućujemo vam maloletnog NN sina (ime oca)
i (ime majke) iz Vinkovca, zatečenog na železničkoj stanici Batajnica.
Milicioner je obavesten od železničkog osoblja da je mali N
pokušao da se baci pod voz, jer je navodno jako gladan. Od kuće
otišao pre pet dana
Izjavio je da ga je majka isterala iz kuće.
POMOĆNIK KOMANDIRA
....
Ja sam bila jako mala, ali se sećam da smo
uvek bili na ulici
Devojčica 13 godina
"Danas, 30. oktobra ove godine
privedena je mlada M.R iz razloga što su je
našli na ulici i što je imenovana
izjavila da nema gde da bude i da
hoće da se baci u Savu.
Sa M.R. objavljen je veoma dug razgovor
gde joj je ukazano poštovanje života i rada, kao i na činjenicu da do odlaska u drugi Dom
nema gde da bude. Molimo vas da je prihvatite.
(Iz propratnog akta)
...
Kada sam bio mali, moj život je bio bedan.
A kad sam poraso i bednoća je porasla.
Dečak 16 godina
Visestruki recidivista
"O ocu ne želi da razgovara. Kaže:
ostavio me je kad sam imao 3 meseca,
jebm mu dušu njegovu"
(beleška psihologa)
...
Otac me toliko tukao da se maćeha rasplakala.
