Godinu dana nisam kupovala NIŠTA: Na najvećim BESMISLICAMA sam uštedela brdo para

Mišel Mekge u svom tekstu za Telegraph otkriva da se nakon deset godina rada kao novinarka u Londonu, koja je izveštavala o ličnim finansijama, često susretala sa pretpostavkama da je vrlo vešta sa novcem. Međutim, ona ističe da to nije tačno i da i ona sama ima svoje finansijske izazove.

Mišel Mekge je, nakon što je shvatila da je potrošila znatne količine novca na nebitne stvari, odlučila da se obaveže na godinu dana bez trošenja novca na nepotrebne stvari, počevši od Crnog petka 2015. godine. Ona je utvrdila da je samo na kafu za poneti godišnje trošila oko 500 dolara, a ovo otkriće ju je podstaklo da sprovede svoj plan. Kako bi ostvarila ovaj cilj, Mišel je pažljivo osmislila strategiju za novac koju je sledila tokom godine. Uključila je troškove poput hipoteke, računa, životnog osiguranja i donacija, dok su higijenski proizvodi i hrana bili dozvoljeni u ograničenim količinama. Ona se takođe dogovorila sa svojim suprugom da zajednički potroše oko 35 dolara nedeljno na hranu.

„Ali nije bilo budžeta za luksuz – to znači bez odlazaka u bioskop, bez noćnih izlazaka u kafiće, bez hrane iz restorana, bez nove odeće, bez odmora, bez članstva u teretani, čak ni KitKat ili neke slatkiše iz supermarketa. I svakako bez kafe za poneti.“

Uprkos suprugovoj brizi da je izazov previše težak, ona se odlučila na to. Vozeći bicikl posvuda i noseći isključivo već postojeću odeću, uspela je uštedjeti novac koji je počela upotrebljavati za plaćanje veće hipoteke. Ova promena je učinila sretnom i zahvalnom što ima višak sredstava za uštedu, a veruje i da će njen primer potaknuti druge da preispitaju svoje troškove.

 

Kako kaže – postoji velika razlika između siromaštva i štedljivosti.

„Ovaj eksperiment nije se odnosio na takav život, jer siromaštvo nije izbor. I dalje sam mogla da platim hipoteku, račune i hranu. Prošla godina bila je eksperiment ekstremne štedljivosti i izbor da se ne troši više nego što mora.“

Na kraju, imala je oko 23.000 dolara više nego na početku.

Zimski meseci nisu bili laki, ali je počela više da ceni svoje slobodno vreme i boravak na otvorenom kada je proleće došlo. Njena odeća je uništena od vožnje bicikla, a trebalo joj je i šišanje, ali do kraja godine nije osećala potrebu da troši novac.

Kupila je rundu piva za svoje prijatelje u ponoć na Crni petak (i avionsku kartu da poseti svog dedu), ali to je sve što je kupila.

Da li biste vi bili spremni da uradite isto?