Nakon prve reportaže o Nikoli Vraniću,nekadašnjem baletanu, postala sam radoznala i želela da ga sretnem po centru Beograda kako bi se i sama uverila da je Nikola stvaran čovek, i da on zaista živi po graskim klupama, osuđen na milost prolaznika.
Neko bi rekao "Sam je kriv, Sve što je imao je rasprodao, Tako mu i treba", a opet, zaboravljamo da ne znamo kako je "u tuđim cipelama", i kakve mu je život izazove nametnuo.
Svako ko ja sreo sigurno nije ni pomislio na tragičnu sudbinu koja se krije iza Nikolinog osmeha i savršeno stilizovane garderobe i obuće.
A to je sve što mu je ostalo.
Kofer sa stvarima od kog se ne odvaja.
Svaki taj komad podseća ga ne neko srećnije doba, na njegov Beograd gde je radio i stvarao.
Voleo i živeo dostojanstveno.
Ovaj neobični čovek krevet je zamenio klupom zbog porodične tragedije u kojoj je, pre nekoliko godina, ostao bez oba roditelja, nakon čega je prodao stan, potrošio sav novac i ostao bez posla.
Od zime 2017. godine Nikola Vranić (52), rođeni Beograđanin, živi na ulici.
"Do tada mi je sve išlo kao po loju. U detinjstvu, sećam se, tetka mi je donela puna dva kofera garderobe", kaže Nikola.
Od tada gaji ljubav prema lepoj garderobi, a ostali su mu sakoi, pantalone, košulja, zimske cipele
Njegova prijateljica veruje da upravo zbog toga na ulici i ne može "da zaradi".
"Ovakvu sudbinu nije zaslužio. Ovo je iznenađujuće za mene, s obzirom na to da ga nisam videla skoro deset godina. On uopšte i ne zna da prosi", rekla je Ivana Zonjić, navodeći da ga maniri i navike na "ulici sapliću".
FILM O BALETANU BESKUĆNIKU
Reditelj Jugoslav Nikolić napravio je film o Nikoli, koji se zove "Beogradski dendi", a iz naslova je, kako kaže, jasno da se glavni lik, iako beskućnik, oblači lepše nego većina ljudi na ulici prestonice.
"Na ulici naučite sve i svašta. Ali bih voleo da se sklonim sa nje. Pre sam se gadio kada moram da prođem pored beskućnika. 'Osećaju se, samo nikad ovo da mi se ne desi', mislio sam. Sad spavam u parku, pa u nekom ulazu...", ispričao je Nikola za emisiju "Eksploziv".
Dodaje da je bilo više prijatnih trenutaka nego neprijatnih, kao i da ljudi često stanu da porazgovaraju sa njim. Sa ljubavlju se seća dečaka koji je poželeo da mu dodirne bradu. Pred majkom ga je pitao: "A što si ti tužan?"
Kako je NIkola istakao, njegova garderoba ume da prevari, jer ga prolaznici ne doživaljavaju kao beskućnika.
Ako ga sretnete zastanite, popričajte sa njim, pomozite koliko možete.
