Baka Radmila (90) sahranila muža, ćerku i UNUKU Već 15 godina stoji na prozoru u nadi da će bar njega ugledati!

Iako je u tom selu rođena i živi već 90 godina,  Svi su je ili napustili ili umrli, a poslednja joj je želja da zagrli jedinog sina i već 15 godina gleda kroz prozor nadajući da će videti kako se penje puteljkom uz brdo.

Najvažniji događaj za nju je dolazak poštara koji svrati jednom mesečnom da joj donese poljoprivrednu penziju i kome sa radošću skuva kafu, kako bi bar na pola sata imala sa kim da porazgovara a da to nisu životinje.

Ovoj tužnoj starici je suprug preminuo pre dve godine, deset godina pre toga preminula ćerka i unuka, a sin otišao za Rusiju i da ne zna ni kako je, ni kada će doći.

- Ostao mi je samo on, ali ga nisam videla 15 godina i ne znam ni kako je, da li je dobro, da li nije mogao da dođe jer nije dobio papire. Ne krivim ga, samo da mi je živ i zdrav, ali volela bih da ga pre nego što umrem vidim bar još jednom. Ne znam ni zašto me crna zemlja više ne uzme, ovo nije život, a u grob ne mogu živa - priča za JuGmediu ova starica.

Priseća se kako su se raniji svi okupljali kada dođe januar i njihova krsna slava Sveti Jovan.

- Bude puna kuća, pa od miline i radosti ja ustanem u četiri ujutru i počnem da mesim hleb, spremam doručak, ručak, a devojčice su najviše volele moj slatki hleb, koji kažu nisu nikada u gradu jele - priča starica i u tom trenutku joj naviru prve suze.

Setila se kako joj je unuka poginula u saobraćajnoj nesreći, udario je kamion kada je krenula na posao, pa je posle toga njenoj majci a staričinoj ćerki, od bola i tuge prestalo da kuca srce.

- Nema ništa gore na ovome svetu nego kada roditelj nadživi svoje dete. Eto, mom Miloradu se posrećilo, otišao je na večni počinak, a zašto mene Bog još čuva, đavo će ga znati.

Ničega se kaže više ne boji, pa i da je pojedu vukovi, koji dolaze često do kapije, čuje ih i vidi sa prozora, pojeli su joj do sada nekoliko kokošaka i jednu kozu, ali ni za to ne mari.

Ništa joj kaže, ne treba, čeka dan kada će se pridružiti svojoj unuci, ćerki i mužu, a do tada, ostaće željna, kaže, da samo još jednom vidi sina ili da čuje kako je, da li se snašao, oženio i da vidi unuku, ali sve više gubi nadu da će doći, mada nam priznaje da kada zalaju psi i dalje trči do prozora da vidi da ne dolaze baš oni.

- Eto, tu su se ljuljale obe, sada je propala od kiše, sunca, snega, a i šta će mi više, nikome ni ona, kao i ja, ne treba tako stara i propala - kaže na kraju razgovora ova baka koju život nije nimalo mazio.