Moj muž i ja smo do skoro bili u skladnom braku. Oduvek je bio posvećen partner i držao me "kao malo vode na dlanu."
Suprug je znatno stariji, ima 44 godine, nedavno se razveo, ima dva tinejdžera iz prvog braka i nije hteo više dece.
Kada smo se upoznali, otvoreno mi je priznao da je imao vazektomiju nakon što su se on i supruga dogovorili da je porodica kompletna. Imam 30 godina i zapravo bih volela da postanem majka, ali prihvatila sam da se ta moja želja neće otvariti ako ostanem sa njim.
Dobila sam posao na benzinskoj pumpi i šef mi je divan. Oženjen i ima malog sina. Jedne večeri je polica pala i udarila me je u glavu. Šef je zabrinuo, izvadio je prvu pomoć i zatvorio radnju. Počeo je da mi čisti ranu na glavi alkoholom. Moja povreda nije bila strašna.
Pažnja i nežni dodiri šefa su mi itekako prijali i počela sam da mu uzvraćam zagrljaje. Poljubio me, a ja sam mu uzvratila poljubac. Prošli smo do sobe za osoblje i proveli smo zajedno noć. Znam da sam uradila nešto strašno, ali je seks zaista bio sjajan.
Posle toga se moj šef prebacio u drugu kompaniju, a ja sam saznala da sam trudna.
Našla sam se u bezilaznoj situaciji i nisam imala mnogo vremena da odlučim šta dalje da radim.
Posle par dana neizvesnosti, odlučila sam da sve priznam suprugu. Bio je slomljen prevarom i trudnoćom sa drugim čovekom. Pitao se gde je pogrešio u našem braku, ali oboje znamo da sam jedini krivac ja. Posle dugog i teškog razgovora, odlučio je da mi ipak oprosti, najviše zbog moje želje da budem majka.
U svakom braku ima različitih trzavica, a najvažnija je ipak iskrenost. Moja priča imala je srećan epilog, ali neka druga neće imati. Prevara nikad nije dobar izbor, donosi samo stres. Imala sam sreće što je moj muž pre svega dobar čovek, velikog srca koji mi je oprostio i dao šansu da počnemo ispočetka.
