U to vreme o Ženi, Beograđanki jevrejskog porekla, se nije puno znalo, niti se smelo pisati o strašnom periodu koji je provela na Golom otoku. Jedan od tekstova o njoj 2013. godine objavila je Politika, list u kojem je radila dok je nisu uhapsili zbog vica o Josipu Brozu Titu koji je jednog jutra prepričala u redakciji.
Kolega joj je jednom ispričao šalu kako je Jugoslavija pobedila na međunarodnom takmičenju u cveću jer je uzgajala ljubičicu od 100 kilograma, aludirajući na pesmu ‘druže Tito, ljubičice bela, tebe voli omladina cela’. Pošto je prepričala vic u redakciji, po Ženi Lebl došla su dve udbaše jer je, rekoše, govorila protiv Tita i nije prijavila narodnog neprijatelja od kojeg je čula sporni fazon.
Odvode je u zatvor UDB Glavnjača, potom u logor Ramski rit, pa u Zabelu, Grgur i Goli otok. U pet zatvora je od aprila 1949. do oktobra 1951 provela, gde su od nje tražili da promeni mišljenje i prizna krivicu. Ispisana je potom i iz Udruženja novinara.
Posle raspada Jugoslavije, Ženi je objavila knjigu koju je nazvala “Ljubičica bela”, a koja je u Izraelu, gde je i živela sve do smrti 2009. godine, postala bestseler. U njoj je opisala jeziva iskustva iz logora, a mnogi do tada nisu ni znali da je tamo bilo i žena.
- Samo žedni znaju ceniti vodu. Bile smo okružene morem, a žedne do ludila - stoji u knjizi.
- Devojke su pretvarane u starice, otpadali su im zubi, obolevale su dok su im stizale vesti da su ih se odrekla deca, majke i muževi jer su postale narodni neprijatelji - napisala je ona u svom bestseleru.
