"Braniću Srbiju i kad budem mrtva...": Bila je MIS Jugoslavije i majka ŠESTORO dece, a onda 1999. uzela pušku i poginula boreći se na Kosovu

Heroina Ljiljana Žikić Karađorđević bila je u civilstvu inženjer organizacionih nauka, poginula je kao dobrovoljac u Vojsci Jugoslavije tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju i terorističkih napada albanskih terorista sa Kosova i Metohije u 125. motorizovanoj brigadi.

Bila je Mis Jugoslavije 1978.godine.

Posthumno je odlikovana Ordenom zasluga u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena. U listu „Svet", od 26. aprila 1999. zapisane su stihovi njene rodoljubive pesme: „Braniću Srbiju i kad budem mrtva..." Pored ove, napisala je i pesmu „Ni grob mi neće reći da me nema"...

Poginula je prilikom obavljanja borbenog zadatka 1. aprila 1999. u rejonu sela Ljubenić, opština Peć, kada je upala u zasedu albanskih terorista. Odlikovana je Ordenom zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena. Uspomenu na Ljiljanu čuva njeno šestoro dece.

Nažalost, u našem narodu nije sačuvano sećanje na ovu srpsku heroinu, mnogi Srbi i ne znaju za nju.

Ljiljana Žikić Karađorđević je bila dobrovoljac srpske vojske u toku bombardovanja SR Jugoslavije. Reči njene pesme koje je ostavila u amanet narodu ostaće urezane u srpskoj i storiji kao ožiljak na koži.

Ljiljana je rođena 9. marta 1957. godine u Kragujevcu. Kao dete i tinejdžerka pohađala je muzičku i baletsku školu. Kao devojčica je bila angažovana u dečjem pozorištu “Jaokim Vujić”. Pobedila je na takmičenju za Mis Srbije 1978. godine. Diplomirala je na beogradskom FON-u kao inženjer organizacionih nauka. Imala je dva braka u životu i šestoro dece.

Bila je jedna od onih neustrašivih žena koja je bila spremna sve da izgubi za svoju zemlju. Nažalost, izgubila je svoj život 1. aprila 1999. godine u blizini sela Ljubenić prilikom obavljanja borbenog zadatka.

Odlikovana je ordenom u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena. Novija srpska istorija je ispisana primerima žrtvovanja žena za svoj narod. Za većinu isti taj narod nije nikad čuo.

Sećanja čuvaju njihovi bližnji i poneki članak u novinama.

Ljiljana je napisala pesmu i oproštaj, epitaf, spomenik i kamen graničnik između čojstva, vere, nevere, časti, života i smrti. Ona je u pesmi “Braniću Srbiju i kad budem mrtva” koja je objavljena 26. aprila 1999. godine u listu “Svet” opomenula svoj narod da je važno da sačuvamo barem zrno stida u sebi. Potresna pesma ledi krv u žilama i tera na razmišljanje.

BRANIĆU SRBIJU I KAD BUDEM MRTVA!

I kad umrem ja ću nogom opet stati

da stojim k`o hrabra i visoka stena
pogled će večno granicu da prati
ni grob mi neće reći da me nema.

Izniknuću svuda gde se miče cveće
gde vazduha ima i gde nema, tamo
za sve ću biti i za šta se ne zna
i za ono kol`ko možemo da znamo.

Stražar ću biti surovi i strašni
tuđin i lopov da stalno plaši
jer Srbin ne može da se zove robom
Srbija tu su svi vekovi naši.

Čuvaću granicu srpske zemlje moje

oprost za grumen neću dati nikom.
Moje će ruke hleb svakom da nude,
al` Srbiju nikad, to je sve što imam!

Ni ognjišta, groblja, ni dedove moje,
zbog njih će pogača i otrov da bude.
I kad umrem ja ću nogom opet stati
da stojim k`o hrabra i visoka stena
pogled će večno granicu da prati,
ni grob mi neće reći da me nema.

Uspomenu na Ljiljanu, njen život i hrabrost čuva njeno šestoro dece. 

BONUS VIDEO